Ирена Жолио-Кири — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Доктори наука; додана категорија Доктори хемије помоћу геџ… |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 21:
'''Ирена Жолио-Кири''' ({{јез-фр|Irène Joliot-Curie}}; [[Париз]], [[12. септембар]] [[1897]] — [[Париз]], [[17. март]] [[1956]]) је била француска [[Хемија|хемичарка]] и научница, кодобитница [[Нобелова награда за хемију|Нобелове награде за хемију]].
Ирена Кири рођена је [[12. септембар|12. септембра]] [[1897]]. у [[Париз]]у као ћерка [[Марија Кири|Марије]] и [[Пјер Кири|Пјера Кири]]. Ирена је у великој мери пратила стопе својих родитеља по питању образовања и каснијег рада. Студије је почела на [[Сорбона|Сорбони]] [[1912]]. које је морала привремено да напусти почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]], за време кога је била ангажована као медицинска сестра радиограф. Убрзо након рата, Ирена наставља студије и [[1925]]. докторира на тему [[алфа-распад|алфа честица]] израчених из [[полонијум]]а.
[[Датотека:Curie Joliot 1934 London.jpg|мини|left|Ирена и Фредерик (1934)]]
Годину дана касније, [[1926]]., удаје се [[Фредерик Жолио|Фредерика Жолија]] који ће јој бити не само брачни већ и истраживачки партнер. Обоје су били веома заинтересовани за област [[Нуклеарна физика|нуклеарне физике]], поготову за природну и још слабо истражену вештачку [[радиоактивност]]. Ово је усмерило истраживачки правац пара. За заједнички рад, [[1935]]. додељена им је [[Нобелова награда]] „за синтезу нових радиоактивних елемената“.
Након овог успеха, [[1938]]., објавила је и врло важан рад у вези са дејством [[неутрон]]а на тешка [[Атомско језгро|језгра]]. На овом раду, који је објављен у Зборнику радова Француске академије наука ([[француски језик|фр.]] ''Le Compte rendu de l'Académie des sciences''), асистент, потписан и као коаутор, био јој је српски физикохемичар [[Павле Савић]]. Овај рад многи сматрају једном од важних прекретница у открићу [[
Ирена Жолио-Кири је била изврстан академик. Један период почев од [[1936]]. била је француски државни подсекретар за питања научних истраживања, а [[1937]]. постаје редовни професор Факултета наука у Паризу. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], у периоду између [[1946]]. и [[1951]], била је члан француске Комисије за атомску енергију, и учествовала је у изградњи француског нуклеарног арсенала.
| |||