Историја Сједињених Америчких Држава — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: уклоњен шаблон: Link FA)
м (Бот: исправљена преусмерења)
Осим Шпаније су у 16. веку и друге европске државе покушале успоставити колоније како би настојале извући део богатства Новог света те тако изазвати њену светску доминацију. Француска је тако [[1564]]. безуспешно покушала успоставити колонију на Флориди звану [[Форт Керолајн]]. Слично су прошли бројни покушаји да се успоставе колоније на северу, у данашњој [[Канада|Канади]], све док [[1608]]. није основан данашњи [[Квебек (град)|Квебек]]. Француска насеља, која ће касније бити обједињена у територију звану као [[Нова Француска]], почела су се полако ширити на југ, а мрежа трговачких станица и мањих утврда је створила територију чије су границе били [[Стеновите планине]] на западу, Апалачи на истоку и [[Мексички залив]] на југу. Међутим, због релативно малог броја колониста, контрола Француске над тим подручјем никада није била снажна.
 
То није био случај с енглеским колонијама, које су почеле ницати на источној обали Северне Америке од [[1607]]. године када је на подручју данашње Вирџиније формиран [[Џејмстаун (Вирџинија)|Џејмстаун]]. Та се колонија одржала и просперирала захваљујући узгајивању [[Дуван (род)|дувана]], док су нешто северније, на територији познатој као [[Нова Енглеска]] почели пристизати досељеници нонконформистичких верских ставова, познатији као [[пуританизам|пуританци]], а који су у Новом свету тражили верску слободу. Већа флексибилност енглеских власти према својим колонијама у односу на Француску је омогућила већи број колониста, па су тако до краја 17. века међу енглеске колоније абсборбирана мања низоземска и шведска насеља. У јужним деловима енглеских поседа је нагло ширење плантажи памука и дувана довело до потребе за радном снагом коју колонисти, чак ни уз систем тзв. [[уговорно ропство|уговорног ропства]] односно уз ангажовање кажњеника, нису били у стању задовољити. Због тога се Африке почињу увозити робови који ће бити преци данашњих [[Афроамериканци|Афроамериканаца]].
 
[[Датотека:MayflowerHarbor.jpg|мини|left|[[Мејфлауер]], брод који је превезао ''[[Пуританципуританизам|пуританце]]'' у Нови свет године 1620.]]
 
Енглески колонисти су од самог доласка на тло Северне Америке повремено долазили у сукобе с домородачким становништвом. Иако су многа насеља колониста била уништавана, као у случају [[рат краља Филипа|рата краља Филипа]], Индијанци се у правилу нису могли на дужи рок ефикасно супротставити колонистима, делом због разједињености, делом због технолошке инфериорности, али највише због сталног прилива нових колониста.
 
== Стварање и прве године САД ==
[[Датотека:Declaration independence.jpg|250px||мини|Представљање [[АмеричкаДекларација декларацијанезависности о независностиСАД|Декларације о независности]] Континенталном конгресу. Насликао [[Џон Трумбал]] 1817–1819.]]
 
Када је оружани сукоб избио 1775. године, колонисти су се испочетка само намеравали ослободити пореза. Међутим, радикална фракција на челу с [[Томас Џеферсон|Томасом Џеферсоном]], инспирисана [[просветитељство|просветитељским]] идеалима, је закључила да се америчке колоније могу трајно решити неправде из матице земље једино ако постану потпуно независне. Те замисли су свој израз нашле на [[Други Континентални конгрес|Другом континенталном конгресу]] у [[Филаделфија|Филаделфији]] где је [[4. јул]]а [[1776]]. донесена [[Декларација независности САД|Декларација о независности САД]]. Њиме се тринаест колонија прогласило независним од Велике Британије и склопило ад хоц [[конфедерација|савез]] који ће бити познат као Сједињене Америчке Државе.
Прве деценије постојања САД као федералне државе је означила територијална експанзија у [[Северна Америка|Северној Америци]] којој су погодовали разни фактори, као што је слаба насељеност тих простора, односно и слабост или незаинтересираност европских колонијалних сила да над њима одржавају суверенитет.
 
На самом почетку том је процесу изузетно допринела [[Француска револуција]], односно ратови који су је изазвали у Европи, те тиме ресурсе и пажњу тамошњих сила скренуле са Северне Америке. У самим САД је француска револуција изазвала поделу између радикалних ветерана револуције који су подржавали Француску те конзервативаца који су држали да након изборене независност нема смисла кварити односе с Великом Британијом. Крајем [[1790е|1790-их]] су превагу имали конзервативци што је довело до краткотрајног [[америчко-француски поморскиквази рат|поморског рата с револуционарном Француском]] (1798—1800). Међутим, након 1800. превагу поновно добијају Џеферсонови радикали организовани у [[Демократско-републиканска странка САД|Демократско-републиканску странку]].
 
То је довело до поступно кварења односа с Британијом и поновног приближавања Француској, која је, пак, [[1803]]. године знаменитом [[куповина Луизијане|продајом Луизијане]] проширила територију САД све до Стеновитих планина. Године [[1812]]. су САД, користећи заузетост Британије [[наполеонови ратови|Наполеонским ратовима]], покушале освојити [[Канада|Канаду]]. Тај покушај није успео и резултовао је [[рат из 1812.|англо-америчким ратом]] након кога су цементиране предратне границе.
Победа Клинтона на изборима 1992. године је, пак, новог председника одмах довела у оштар сукоб с представницима конзервативне деснице која је ојачала 1980-их, а која је свој израз нашла у све већој поларизацији америчке јавности, односно стварању чврсте базе Републиканске странке у руралној унутрашњости САД. Либерална Америка је, пак, своје упориште нашла на Источној и Западној обали, створивши идеолошку поделу која траје и данас. Њој је допринос дала и развој нових медија - док су либерали почели доминирати традиционалним медијима као новине и телевизија, конзервативци су стекли доминацију над радијским [[ток шоу]]овима. И једнима и другима је доста помогао развој [[интернет]]а који је потпуно изменио америчку привреду, културу и политику.
 
Клинтонова спољна политика је била оријентисана на очување монопола САД као једине светске суперсиле, при чему су оружане снаге биле од мањег значаја. Тако од [[1993]]. траје кресање издатака за одбрану и смањење оружаних снага, чиме је америчка влада настојала уштедети средства за привредни и друштвени развој. Темељ америчке војне стратегије су кратки и једноставни, тзв. [[хуманитарни рат]]ови који су се водили под мотивом спашавања разних етничких група од глади и геноцида, а где је темељ деловања било [[Америчко ратно ваздухопловство]] и копнене снаге америчких савезника на терену. Тај је концепт, уведен након фијаска у [[Сомалија|Сомалији]] 1993. години, с успехом употребљен у [[Рат у Босни и Херцеговини|Босна и Херцеговини]] 1995. и на [[Рат на Косову и Метохији|Косову]] 1999. године, те у почетним фазама [[рат у Авганистану (од 20012001–2014)|рата у Авганистану]] [[2001]].
 
САД су своју доминацију настојале више економским путем, при чему је САД погодовало то што су њихови највећи економски конкуренти - [[Јапан]] и [[Немачка]] - од почетка 1990-их погођени економском кризом, што са САД није био случај. Темељ америчког економског успона било је агресивно промовисање [[глобализација|глобализације]] као решење свих економских проблема, односно настојање да се свим државама у свету наметну начело [[слободно тржиште|слободног тржишта]] што је тада погодовало америчкој привреди. 1990-их је снажан подстицај америчкој привреди дао и Интернет, односно стварање фирми које су користиле ту нову технологију за промоцију својих роба и услуга. Надмоћ америчке економије и њеног модела се најбоље видела за време [[азијска економска криза|азијске економске кризе]] 1998. године која је САД оставила нетакнуту. Клинтонов друштвено-економски модел је свој идеолошки подстицај добио доласком на власт [[Тони Блер|Тоније Блера]] у Великој Британији, који је тој идеологији дао назив ''[[Трећи пут]]''.
256.125

измена