Историја филма — разлика између измена

'''Филм''', као најмодернија [[уметност]] у великој мери зависи од [[наука|науке]] и [[технологија|технологије]]. Настаје и развија се у уској вези са развојем индустријске технологије, [[оптика|оптичке]] илузије и тежњом за представљање покрета. Праисторија филма је лавиринт открића, изума, парцијалних решења и многих неуспеха. Нека од њих су били случајна, друга су дошла као резултат паралелних истраживања у науци и технологији, али врло мало решења је стигло из наменских истраживања у циљу представљања покретне слике. Почеци филма се одвијају по закону еволуције, где сваки нови механизам или откриће покреће нови талас покушаја у експеримената, у неким случајевима ради се о рекреативној намери, а у другим циљеви и намере су чисто научне природе. Већина истраживача и зачетника филма су посматрали покретну слику као научни инструмент, који ће помоћи научницима да лакше схвате своја научна истраживања. [[Браћа Лимијер|Луј Лимијер]] је једном изјавио: „моје дело је увек било оријентисано према научним истраживањима. Никада се нисам идентификовао са оним што се зове ''продукција''“ <ref>Parkisnon, David ''History of Film'' Edition: Thames and Hudson ISBN 84-233-2930-5</ref>.

Први филм настао је пре више од сто година. Његови творци су [[браћа Лимијер]]. Први филм приказан је у [[Париз]]у, [[28. децембар|28. децембра]] [[1895|1895.]] године. Трајао је свега неколико минута и представљао је долазак воза на железничку станицу. Приликом пројекције људи су, видевши да им воз иде у сусрет, почели да вриште и беже по сали, не знајући да је то само пројектовано на платну. Исти филм је у [[Србија|Србији]] приказан шест месеци касније, 1896. године у кафани браће Савић код зграде албаније, „Код златног крста“.

Звезде немих филмова су умеле да се изражавају без речи, користећи руке и изразе лица на помало пренаглашен начин. Открићем звучних филмова [[1927|1927.]] године све се променило. Многи глумци који су имали изражен страни нагласак или пискаве гласове остали су без посла, као на пример [[Џон Гилберт]] (1899 – 1936), неприкосновена звезда немог филма или Пољакиња [[Пола Негри]] (1894 – 1987). Многи филмски уметници снимали су прво слику, а звук додавали накнадно. Касније су се досетили да микрофоне сакрију у декору, али је и та идеја имала један пропуст, глумци нису смели много да се померају. Тек кад су микрофоне окачили о нарочите пецаљке које микромани померају, као што се и данас ради, звучни филми су снимани без тешкоћа.