Источнохерцеговачки дијалекат — разлика између измена

Међу важније особине источнохерцеговачког дијалекта спада [[новоштокавска акцентуација]], развијена нова [[деклинација (лингвистика)|деклинација]] (са наставком ''-а'' за [[генитив]] множине и са једним обликом за [[датив]], [[инструментал]] и [[локатив]] множине). Слово [[Јатѣ (словоћириличко)|јат]] је замењено са ''ије'' и ''је'' (''пјесма'', ''вјера'', ''млијеко'', ''дијете''), али и са ''е'' (''брегови'', од ''бријег'') и ''и'' (''волио'' од ''вољети''). Углавном је раширено [[јекавско јотовање]], али се оно у говору старог [[Дубровник]]а и [[Бошњаци|Бошњака]] по градовима не налази: ''дјевојка'' и ''тјерати''. У највећем делу дијалекта нема гласа ''[[х]]'', али се среће у неким крајевима Црне Горе, у Дубровнику и у говору бошњачког становништва по градовима: ''љеб'' и ''хљеб'', ''рана'' и ''храна'', ''раст'' и ''храст''. Група ''ао'' сажима се најчешће у ''о'': ''пјевао'' > ''пјево''. Завршетак [[инфинитив]]а је на ''-ти'' и ''-ћи'', али су врло чести и облици [[Крњи инфинитив|крњег инфинитива]] на''-т'' и ''-ћ''. У овом дијалекту се чува [[аорист]], док се [[имперфекат]] налази само у јужнијим и источнијим говорима, а идући на север се губи.

Овај млађи штокавски дијалекат ијекавског изговора, који је још од краја [[15. век|15]]. и почетка [[16. век]]а у Дубровнику био, делимично, основа дубровачког књижевног језика, и на коме је писана разноврсна [[српска народна књижевност|народна књижевност]], заслугом [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]], његових присталица и [[Илирски покретilirizam|хрватских илираца]], у току [[19. век]]а постао је основа заједничког књижевног [[српскохрватски језик|српскохрватског језика]], односно [[српски језик|српског]] и [[хрватски језик|хрватског]] језика и, касније, заједно са неким другим босанским и црногорским дијалектима, [[бошњачки језик|бошњачког стандарда]] и нестандардизованог [[црногорски језик|црногорског језика]].

* [[ужички говор|златиборски говор]]