Италијански рат (1521—1526) — разлика између измена

|страна1 = [[Краљевство Француска|Краљевина Француска]]<br />[[Млетачка република]]

|страна2 = [[Свето римско царство]]<br />[[Шпанска империја]]<br />[[Краљевство Енглеска|Краљевина Енглеска]]<br />[[Папска држава]]

|заповедник1 = [[Франсоа I Валоа|Франсоа I]]<br />[[Одет Лотрек]]<br />[[Пјер Тераил, господар Бајара|Пјер Тераил]]

|заповедник2 = [[Карло V, цар Светог римског царства|Карло V]]<br />[[Фернандо Авалос]]<br />[[Шарл Бурбон]]<br />[[Просперо Колона]]

[[Италијански ратови]] су вођени крајем 15. и у првој половини 16. века за доминацију у [[Италија|Италији]]. Крајем 15. века, када у Западној Европи настају централистичке државе са националним основама, Италија је била распарчана на низ малих, војнички слабих и међусобно завађених држава. [[КраљевинаКраљевство Француска|Француска]], [[Шпанска империја|Шпанија]] и [[Свето римско царство|Немачка]] предузимају низ похода ради освајања тих држава, што је уједино била и њихова међусобна борба за доминацију и превласт у овом делу Европе.

Карло Хабзбуршки, краљ Шпаније, наследио је 1519. године, са братом [[Фердинанд I, цар Светог римског Хабзбуршкицарства|Фердинандом I]] аустријске земље. Концентрација толике моћи пореметила је равнотежу у Европи, када је Карло изабран за немачког цара као [[Карло V, цар Светог римског царства|Карло V]]. У оштрој конкуренцији са франачким краљем [[Франсоа I Валоа|Франсоа I,]] Карло је кренуо у остваривање средњовековне идеје универзалне монархије, чему је Француска била главни противтег. Бранећи свој положај и своју независност, она је донекле постала и носилац напредне идеје о самосталном развоју европских националних држава.

Иницијативу је Карло препустио Французима. Они су упали у шпанску [[Навара|Навару]], али су тучени [[Битка код Ноаина|код Ноаина]] 30. јуна 1521. године. На северу су затим царевци прешли у офанзиву са око 40.000 људи под [[Георг фон Фрундсберг|Фрундсбергом]] и Зикингеном. Опсели су [[Мезјер]] и угрозили [[Шампања|Шампању]]. У операцијама које је предузео, Франсоа је деблокирао Мезјер, после чега се рат стабилизовао и Артоау и Еноу. Решење ће пасти у Италији где се воде операције врло променљиве среће. Командант шпанско-папске војске, [[Просперо Колона]] опсео је [[Парма|Парму]]. Французи је деблокирају уз помоћ врбованих Швајцараца, али кад су се они вратили кући , франачки командант [[Одет Лотрек]] морао је отворено поље препустити противницима, али се ни у градовима није могао одржави због непријатељства грађана, па је изгубио и Милано. Због несташице новца, Швајцарци су поново почели пристизати са Французима. Лотрек опет прелази у офанзиву, али затим наилази Фрундсберг који је у [[Битка код Бикоке|бици код Бикоке]] тукао Швајцарце. Французи су изгубили [[Миланско војводство]] и [[Република Ђенова (држава)|Ђенову]]. Но, Франсоа се није одрекао Италије. Послао је преко Алпа адмирала Бонивеа са 30.000 људи, али и њега су [[Фернандо Авалос]] и [[Шарл Бурбон]] изманевровали и тукли [[Битка на реци Сезији|на реци Сезији]] (30. април 1524.) након чега царевци прелазе у офанзиву и опседају [[Марсељ|Марсеј]]. Док су грађани храбро бранили град, Франсоа је кренуо да нападаче одсече од Италије, али је Фернандо Авалос то избегао наглим повлачењем. Франсоа је опсео Павију. Авалосу је стигао у помоћ Фрундсберг и [[Шарл Ланоа]]. Заједнички су тукли Франсоа [[Битка код Павије|код Павије]] (24. фебруар 1525). Заробљени француски краљ откупио се [[Мир у Мадриду (1526)|Мадридским миром]] од 14. јануара 1526. године одрекавши се Италије, Фландрије, Артоа и Бургундије.

* [[Италијански рат (1494—1495)|Италијански рат (1494-1495)]]

* [[Италијански рат (1499—1504)|Италијански рат (1499-1504)]]

* [[Италијански рат (1526—1530)|Италијански рат (1526-1530)]]

* [[Италијански рат (1536—1538)|Италијански рат (1536-1538)]]