Абасиди — разлика између измена

6 бајтова уклоњено ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: уклоњен шаблон: Link FA)
м (Бот: исправљена преусмерења)
{{bez_izvora}}
{{bez_izvora}}
[[Датотека:Abbasids850.png|мини|десно|300п|[[Абасидски калифат|Абасидски халифат]] 850. године]]
'''Абасиди''' су [[арапи|арапска]] [[сунизам|сунитска]] [[династија]], чијих је 37 [[халиф]]а владало у периоду од [[750]]. до [[1258]]. године. Име је добила по [[Мухамед]]овом стрицу [[Абас]]у ([[566]]—[[652]]) оснивачу династије. Користећи незадовољство народа у Месопотамији, Абасиди су [[748]]. дигли устанак против [[Омејадски халифаткалифат|Умајада]], освојили [[Сирија|Сирију]] и убили халифа [[Мерван]]а II. Новим халифом прогласио се [[Абул Абас]] (750—754). Наследио га је брат [[Ал-Менсур]] (754—775) и преместио седиште халифата у новоосновани [[Багдад]] ([[762]].). У време владавине [[Харун ел Рашид|Харуна ел Рашида]] ([[786]]—[[809]]) и [[Мамун]]а ([[813]]—[[833]]) достигао је највиши степен економског и културног развоја. Са развојем феудализма ојачале су партикуларистичке тенденције. Поједини намесници су се постепено одвајали. Године [[1055]]. [[селџуци|селџучки кан]] [[Тогрул]] се наметнуо за заштитника халифу [[ел Каим]]у, чиме је фактички сва власт прешла у његове руке. Халифат се одржао до 1258. када су, после продора [[Монголи|Монгола]] и њиховог освајања Багдада неки чланови династије избегли у [[Каиро]], где је [[султан]] [[Бајбарс]] обновио абасидски халифат [[1261]]. који се одржао до [[1517]].
 
== Успон ==
 
== Односи са Византијом и Франачким царством ==
Највећи непријатељ халифата је била [[Византијско царство|Византија]]. Халиф ал-Махди је повео [[sveti rat|свети рат]] против Византије. Његову војску је предводио његов син [[Харун ел Рашид|Харун ал-Рашид]] који је повео напад на сам [[Византијски Цариград|Константинопољ]]. Након опсаде Византија је пристала на примирје и морала је да плаћа данак халифату. То је било 782. године. Харун је повео још један напад на Византију и то 806. године када су Византинци одбили да плате порез. тада је Харун са војском продро у Малу Азију и опустошио је.
 
Харун је из политичких разлога (савезништво против Византије) одржавао пријатељске односе са [[Карло Велики|Карлом Великим]]. Спомиње се размјена поклона између ове двојице. Наводно Харун је Карлу Великом послао слона и неки веома чудан сат и још других поклона који су изазвали дивљење на западу.
256.125

измена