Константин VII Порфирогенит — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м
м (Бот: исправљена преусмерења)
| пуно_име =
| датум_рођења = [[2. септембар]] [[905]].
| место_рођења = [[Византијски ЦариградКонстантинопољ|Цариград]]
| држава_рођења = [[Византијско царство]]
| датум_смрти = [[9. новембар]] [[959]].
| место_смрти = [[Византијски ЦариградКонстантинопољ|Цариград]]
| држава_смрти = [[Византијско царство]]
| отац = [[Лав VI Мудри]]
| мајка = [[Зоја Карбонопсина|Зоја Корбонопсина]]
| супружник = [[Јелена Лакапина]]
| деца =
'''Константин VII Порфирогенит''' ([[грчки језик|грчки]]:Κωνσταντίνος Ζ΄ Πορφυρογέννητος) ([[2. септембар]] [[905]] — [[9. новембар]] [[959]]). Византијски цар (913—959) и историчар. Аутор је четири историјска дјела: [[De administrando imperio|Спис о народима]], [[Спис о церемонијама]], [[Спис о темама]] и [[Живот Василијев]].
 
Византијски цар Константин VII Порфирогенит је рођен у [[Византијски ЦариградКонстантинопољ|Цариграду]]. као једини син цара [[Лав VI Мудри|Лава VI Мудрог]] из његовог односа са Зојом Корбонопсином. До своје 10. године стајао је под регенством патријарха Николе Мистика, своје мајке и Романа Лакапина. Владао је самостално од [[954]]. године до своје смрти 959. године.
 
Његова владавина је са политичког аспекта безначајна, али зато његова научно литерарна делатност заузима једно од најистакнутијих места и у византијској културној историји.
Константин је имао смисла и љубави за науку и уметност. Цар је око себе окупио групу способних и образованих сарадника који су му помагали на спремању материјала, а суделовали су и у писању, тако је тешко одвојити шта је писао сам цар а шта сарадници.
Карактер дела овог круга је компилаторски али баш у томе је њихова вредност јер доносе вести старијих изгубљених извора.
[[Датотека:byz porf zlat.jpg|мини|лево|[[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]] и [[Роман II]] на [[Византијско царство|византијском]] [[златник]]у (945—959)]]
Константинова дела су богата информацијама. Најзначајније његово дело је „''[[De administrando imperio]]''“ (О управљању царством) које има дидактички карактер и намењен је царевом сину, каснијем цару [[Роман II|Роману II]].
У том делу, Константин Порфирогенит даје податке о земљама и народима са којима је Византија долазила у додир, међу њима и Словенима.
256.125

измена