Битка код Хадријанопоља — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 28:
Међутим, када су Готи прешли Дунав, у њиховим редовима је завладала глад, а локални римски намесници су једним делом били корумпирани, а једним делом римска администрација није била у стању да Готима допреми довољно хране. Када су римски чиновници почели Готима да продају псеће месо у замену за робове, међу којима је било и готске деце, Готи су се побунили. Управо захваљујући подмитљивости римских великодостојника, Готи су успели да прошверцују оружје са собом. Суочен са мотивисаним и добро наоружаним противником, Валенс, који је у то време боравио на Истоку, је затражио појачање од свог синовца и западног савладара [[Грацијан]]а. У току прве две године од почетка готског устанка ни једна ни друга страна нису могле да остваре одлучнију победу.
Валенс је 378. одлучио да лично преузме команду и [[30. мај]]а је из [[Антиохија|Антиохије]] са делом војске из Сирије допутовао у [[
Вести о успесима римске војске су охрабрили Валенса и улили му самопоуздање. Грацијан га је путем писма замолио да сачека појачање, а сличног су мишљења биле и Валенсове војсковође. Ипак август истока је одбио предлог Фритигерна који је 8. августа затражио обнову мира и споразума о савезништву по цену да цар Готима уступи земљу за насељавање. Валенс је сматрао да ће му бројчана надмоћ донети победу, али није рачунао на готску коњицу која је у то време била расута у потрази за пленом.
Ред 35:
=== Састав ===
[[Датотека:Roman soldier end of third century northern province - cropped.jpg|240п|мини|десно|Модерна реконструкција опреме и оружја римског војника из 4. века.]]
Валенс је под својом командом имао одреде који су могли припадати било којој од наведене три мобилне војске: Трачку војску, која је била стационирана на источном Балкану, али је током дотадашњег рата са Готима могла претрпети тешке губитке, Прву и Другу војску из цареве пратње (''-{in praesentalis}-''). Ове две војске су обично биле стациониране у Цариграду и околини, како би се увек нашле цару при руци, али су вероватно учествовале 376. у рату против [[Сасанидско
Валенсова војска се састојала од ветерана и људи вичних рату. Међу укупних 7 легија налазила се Легија Прва Максимијана (Legio I Maximiana) и помоћни одреди од око 700 до 1.000 људи. Коњица се састојала од стрелаца на коњима и царске гарде, али се показало да је ова коњица чинила слабији део римске војске и разбежала се по доласку готске коњице. Биле су ту и две чете арапске коњице која је додуше била више вична чаркама него отвореној битки.
| |||