Битка код Хадријанопоља — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: уклоњен шаблон: Link FA)
м (Бот: исправљена преусмерења)
Међутим, када су Готи прешли Дунав, у њиховим редовима је завладала глад, а локални римски намесници су једним делом били корумпирани, а једним делом римска администрација није била у стању да Готима допреми довољно хране. Када су римски чиновници почели Готима да продају псеће месо у замену за робове, међу којима је било и готске деце, Готи су се побунили. Управо захваљујући подмитљивости римских великодостојника, Готи су успели да прошверцују оружје са собом. Суочен са мотивисаним и добро наоружаним противником, Валенс, који је у то време боравио на Истоку, је затражио појачање од свог синовца и западног савладара [[Грацијан]]а. У току прве две године од почетка готског устанка ни једна ни друга страна нису могле да остваре одлучнију победу.
 
Валенс је 378. одлучио да лично преузме команду и [[30. мај]]а је из [[Антиохија|Антиохије]] са делом војске из Сирије допутовао у [[Византијски Цариград|Константинопољ]]. Војсковођа Себастијан, који је управо стигао из Италије, послат је са око 2.000 људи да реорганизује римску одбрану у Тракији. Недалеко од Једрена, Себастијан је успео да сатера један готски одред у клопку и уништи га. Након тога, [[Фритигерн]] је окупио главнину своје војске у подунавским градовима Нови и Бероји (данас бугарски градови [[Свиштов]] и [[Стара Загора]]). У међувремену, Грацијанова војска се на горњем Дунаву успешно одбранила од [[Алемани|Аламана]], а њена претходница, која је стигла чак до [[Ђердапска клисура|Ђердапа]], на неких 400 -{km}- од Једрена, сукобила се ту са Аланима и након тога повукла се ка главнини коју је западноримски цар доводио из правца Паноније.
 
Вести о успесима римске војске су охрабрили Валенса и улили му самопоуздање. Грацијан га је путем писма замолио да сачека појачање, а сличног су мишљења биле и Валенсове војсковође. Ипак август истока је одбио предлог Фритигерна који је 8. августа затражио обнову мира и споразума о савезништву по цену да цар Готима уступи земљу за насељавање. Валенс је сматрао да ће му бројчана надмоћ донети победу, али није рачунао на готску коњицу која је у то време била расута у потрази за пленом.
=== Састав ===
[[Датотека:Roman soldier end of third century northern province - cropped.jpg|240п|мини|десно|Модерна реконструкција опреме и оружја римског војника из 4. века.]]
Валенс је под својом командом имао одреде који су могли припадати било којој од наведене три мобилне војске: Трачку војску, која је била стационирана на источном Балкану, али је током дотадашњег рата са Готима могла претрпети тешке губитке, Прву и Другу војску из цареве пратње (''-{in praesentalis}-''). Ове две војске су обично биле стациониране у Цариграду и околини, како би се увек нашле цару при руци, али су вероватно учествовале 376. у рату против [[Сасанидско краљевствоцарство|Персије]] и сада су пребачене на запад.
 
Валенсова војска се састојала од ветерана и људи вичних рату. Међу укупних 7 легија налазила се Легија Прва Максимијана (Legio I Maximiana) и помоћни одреди од око 700 до 1.000 људи. Коњица се састојала од стрелаца на коњима и царске гарде, али се показало да је ова коњица чинила слабији део римске војске и разбежала се по доласку готске коњице. Биле су ту и две чете арапске коњице која је додуше била више вична чаркама него отвореној битки.
256.125

измена