Мартина (Ираклијева супруга) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 32:
Недуго после смрти прве жене, најкасније 615./616. године, Ираклије се оженио по други пут. Његов избор рођене сестричине за другу супругу изазвао је гласно негодовање у широким круговима. [[Цариградска патријаршија|Цариградски патријарх]] [[Сергије I (цариградски патријарх)|Сергије I]], иначе царев верни саветник, назвао је такав брак [[родоскрнављење|инцестуозним]] и незаконитим, али је ипак пристао да обави церемонију венчања. Непосредно након обреда, Ираклије је крунисао Мартину и свечано јој доделио титулу августе коју је носила и покојна царица. Фабија Еудокија је изгледа била популарна међу становницима Константиновог града и Ираклије и његова нова супруга су дочекани погрдама на градском хиподрому приликом првог заједничког појављивања у јавности. Опозиција је дочекала цара и у редовима рођене породице. По ''Краткој историји'' цариградског патријарха [[Нићифор I Цариградски|Нићифора I]] (806—815), најгласнији у критикама био је Ираклијев брат Теодор који је неретко говорио да је "''царев грех стално пред њим''".
Ираклије је са Мартином имао деветоро деце, али су два најстарија сина рођени хендикепирани, а још четворо деце је умрло у раном детињству, што је у јавности тумачено као још једна потврда грешности брака. Поред тога, Мартина је стално путовала са Ираклијем током његових ратова са [[Сасанидско
== Питање наслеђа ==
Ираклије је још за Фабијиног живота доделио високе титуле и разне почасти својој деци из првог брака: Епифанија је октобра 612. проглашена за августу, а Ираклије Константин је промовисан у августа јануара 613. године. Током тешких, али успешних похода против Персијанаца током треће деценије 7. века, Ираклије и Мартина су константно одсуствовали из [[
Ираклије је однео коначну победу над Персијанцима 628. године и 630. године је свечано вратио [[Часни крст]] у [[Јерусалим]]. Био је то врхунац цареве владавине, али је, из непознатих разлога, лик царице Мартине уклоњен са новца управо 629. године. Можда је у питању био уступак јавном мњењу пре него што је управо популарни Ираклије Константин обавио 632. проглашење малог Ираклионе за цезара. Међутим, за Ираклија, али и само Царство убрзо је дошло до новог, овога пута тежег и одлучнијег преокрета, пошто су након [[Битка на Јармуку|битке на Јармуку]] у јесен 636. године муслимански Арапи одузели Византији њене провинције на Истоку ([[Сирија|Сирију]], [[Јерменија|Јерменију]], [[Месопотамија|Месопотамију]] и Египат). Ираклије је нагло остарио и почео и психички да побољева и 638. се најзад вратио у [[Цариград]]. Истовремено, његов најстарији син Ираклије Константин је почео да показује све озбиљније симптоме туберкулозе. Можда управо због тога, последњих година Ираклијеве владе убрзан је процес промоције Мартинине деце: Ираклиона је проглашен за августа у јулу 638. године, а истом приликом је његов брат Давид проглашен за цезара. Ираклије је и две своје ћерке Августину и Мартину Млађу прогласио за августе.
| |||