Кирил Александријски — разлика између измена

На властепископску столицу је дошао када је град био на врхунцу снаге и утицаја у Римском царству. Био је водећи протагониста [[Христологија|ХристологичкихХристолошких контроверзаконтроверзи]] касног 4. и 5. века.

Његову христолошку формулу: ''„Јединствена природа„Једна [[Оваплоћење|ОваплоћеногОваплоћена]] природа Бога [[Логос]]а“'', којом је желео да објасни јединство ипостаси [[Исус|Христове]], прихватили су [[Монофизитство|монофизити]], али на [[Четврти васељенски сабор|Халкидонском Сабору]] ([[451]]) није прихваћена као потпуно [[Православље|Православна]]. То не значи да Христологија Светог Кирила скреће од [[Свето Предање|Православне Традиције]] начелно, јер у његовој концепцији појам природа (-{φυσις}-) сасвим одговара појму ипостаси (-{persona}-), лица, а тај појам је доцније нашао своје место у Христологији. Кирилова формула не подразумева Евтихијево [[Монофизитство]]. А [[Пети васељенски сабор|Пети Васељенски Сабор]] [[553]]. године осуђује списе Теодорита Кирског у којима напада Кирилове Анатематизме. Исто тако, цар Зенон, у Енотикону ([[482]]), проглашава Анатематизме као правило [[Православље|Православног]] учења.

Несторије је одбио да придода девици Марији име „Богородица“. Године [[430]]. Кирило председава Сабором у имеАлександрији на којем саставља своје чувено Треће Писмо Несторију које су оци Ефеског Сабора Црквенаредне угодине Египту,одобрили правикао резиметекст православногса догматским значајем. У том писму се од Несторија тражи да анатемише своја учења противкоја је Кирило изложио ставку по ставку и оповргао у виду ''Дванаест Поглавља или Анатема'' приложених на крају писма. Кирило опомиње Несторија, да Христа не треба поимати као надахнутог човека попут пророка на којикоме додајеобитава АнатематизмеБожија благодат, тонего јесткао дванаестсамог теолошкихБога несторијевскихЛогоса мишљењау којасвом побијасопственом телу. УДве 3природе, људска и божанска, су се у Христовој личности сјединиле "ипостасно" тј. догматскомистински писмузбог написаномчега Несторијује онједан проповедаи исти и Бог и човек. Несторијанци су Кирила због оваквог говора оптуживали да удве Христуприроде Логоспомућује и телода нисусе здруженитиме имплицира страдалност Бога или помешанипак испаравање људске (сливени)природе, али Кирило је ова становишта одлучно одбацио. Тело и Божанство у Христу нису помућени у некакву природу треће врсте која није ни сасвим људска ни сасвим божанска, него су сједињени уједнуу једној егзистенцији као што душа и тело образују природу појединачног ипостасчовека. Ипостасно сједињење које Кирило још назива и "природним" јесте, дакле аутентично и истинито сједињење. Он види јединствоаналогију не само између жртве на крсту и Евхаристије, кроз коју постајемо причасници Тела и крви Христове, него и између христологије и сотириологије, будући да смрт на крсту има спасоносни смисао једино ако је она смрт Оваплоћеног Сина Божијег.

Кирил се убројава међу [[Црквени оци|Црквене оце]] и [[Црквени учитељ|Црквене учитеље]], алипремда га је [[Теодосије II]], римски цар, га је осуђвао да се понаша као „поносан„поносни фараон“,. а несторијанскиНесторијански епископи, накоји Саборусу у Ефесу прогласио431. гагодине јеодржали заСабор паралелан са Кириловим Сабором, називали су га јеретикајеретиком етикетирајућиописавши га као „чудовиште, рођен и школован за рушење цркве“.

Другу борбу са јеврејимаЈеврејима је имао јер су они убијали хришћане. После дуге и тешке борбе Кирил је успео да наговори цара Теодосија Млађег, да се Јевреји протерају из Александрије. Његову борбу пак против Несторија, патријарха цариградског, решио је [[Трећи васељенски сабор]] у [[Ефес]]у. Том Сабору председавао је сам Кирил, заступајући у исто време и [[папа|папу]] римског Целестина, по молби овога, који због старости није могао доћи на Сабор. Несторије је осуђен, анатемисан, и од цара прогнан на источну границу царства, где је и умро. После завршетка размирица Кирил је живео мирно управљајућууправљајући [[Црква|Црквом]]. Свети Кирил је преминуо [[444]]. године. Претпоставља се да је саставио молитву „''Богородице Дјево радујсја''“.

Кирил је контроверзан због свог учешћа у прогоњењу Новацијанаца и јеврејаЈевреја из Александрије и због убиста хеленскогхеленске филозофафилозофкиње [[Хипатија|Хипатије]]. Историчари се не слажу око његовог учешћа у овим догађајима. [[Римокатоличка црква]] не прославља светог Кирила у Тридентском календару. Додат је међу прославе 1882. да се слави 9. фебруара, али ревизијом 1969. померен је на 27. јун, када се сматра да је умро као што се слави у Коптској цркви. Исти дан је изабран и у Лутеранском календару.