Кирил Александријски — разлика између измена

нема описа измене
м (Граматичке грешке, стил, опис учења аутора.)
Нема описа измене
На епископску столицу је дошао када је град био на врхунцу снаге и утицаја у Римском царству. Био је водећи протагониста [[Христологија|Христолошких контроверзи]] касног 4. и 5. века.
 
Његову христолошку формулу: ''„Једна [[Оваплоћење|Оваплоћена]] природа Бога [[Логос]]а“'', којом је желео да објасни јединство ипостаси [[Исус|Христове]], прихватили су [[Монофизитство|монофизити]], али на [[Четврти васељенски сабор|Халкидонском Сабору]] ([[451]]) није прихваћена као потпуно [[Православље|Православна]]. То не значи да Христологија Светог Кирила скреће од [[Свето Предање|Православне Традиције]] начелно, јер у његовој концепцији појам природа (-{φυσις}-) сасвим одговара појму ипостаси (-{persona}-), лица, а тај појам је доцније нашао своје место у Христологији. Кирилова формула не подразумева Евтихијево [[Монофизитство]]. А [[Пети васељенски сабор|Пети Васељенски Сабор]] [[553]]. године осуђује списе Теодорита Кирског у којима напада Кирилове Анатематизме. Исто тако, цар Зенон, у Енотикону ([[482]]), проглашава Анатематизме као правило [[Православље|Православног]] учења.
 
== Трећи васељенски сабор==
2

измене