Ратови ружа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м transkripcija |
|||
Ред 61:
[[Датотека:Ludlow Castle gatehouse.jpg|лево|мини|100п|Дворац Лудлоу]]
Непријатељства су се наставила [[23. септембар|септембра]] [[1459]], у бици код Блор Хита у Стафордширу, када велика ланкастерска војска није успела да спречи Јоркисте предвођене лордом
Двадесетак дана после одиграла се следећа битка код Лудфорд Бриџа у којој су снаге Ланкастера однеле победу. Ричард од Јорка,
1460. Ричард од Јорка,
== Закон о сагласности ==
Охрабрени овим великим војним успехом, Јоркисти су сада отворено истакли своје право на престо. Војска Јоркиста ушла је у [[Лондон]] на челу са Ричардом од Јорка са церемонијом која је обично приличила владару. Парламент се био окупио и Ричард од Јорка је истакао своје право на престо. Али његови највећи савезници лордови Ворик и
Следећи дан Ричард од Јорка је као доказ свог права изнео детаљна родословља своје породице која упућују на то да он вуче порекло од Лајонела од Кларенса, другог сина [[Едвард III Плантагенет|Едварда III]]. Парламент је пристао да узме у разматрање његов захтев, али је ипак изгласао да [[Хенри VI Ланкастер|Хенри VI]] треба да остане краљ. Компромис је постигнут у окторбу [[1460]]. доношењем ''Закона о сагласности'' (''The Act of Accord''), који је прописао да ће након [[Хенри VI Ланкастер|Хенријеве]] смрти Ричард од Јорка наследити круну и одузео је право наследства [[Хенри VI Ланкастер|Хенријевом]] сину Едварду. Ричард од Јорка је прихватио овај компромис. Он му је дао много од онога што је и сам тражио, а посебно је било важно да је за [[Хенри VI Ланкастер|Хенријева]] живота добио положај ''Заштитника краљевства'' што му је давало моћ управљања у [[Хенри VI Ланкастер|Хенријево]] име. Хенријева жена Маргарета је заједно са сином Едвардом била изгнана из Лондона. ‘’Закон о сагласности’’ је био неприхватљив за поборнике Ланкастера, који су се окупили око Маргарете и на северу [[Енглеска|Енглеске]] окупљали велику војску.
Ричард од Јорка заједно са лордом
== Едвард IV ==
[[Датотека:Edward4.jpg|мини|'''Едвард IV''']]
''Закон о сагласности'' и догађаји код Вејкфилда су 18-годишњег Ричардовог најстаријег сина [[Едвард IV Јорк|Едварда]], грофа од Марча, учинила војводом од Јорка и престолонаследником.
Маргарета је након тих догађаја отпутовала у [[Шкотска|Шкотску]] како би преговарала о могућој шкотској помоћи. [[Марија Гелдерландска|Марија, краљица Шкотске]] је пристала да војно помогне Маргарети под условом одређених територијалних концесија и под условом удаје њене ћерке за [[Хенри VI Ланкастер|Хенријевог]] и Маргаретиног сина Едварда. Маргарета је пристала на те услове.
Ред 125:
[[Датотека:Henry_Seven_England.jpg|200п|мини|Хенри Тјудор]]
[[Датотека:TudorRose.png|мини|127п|Ружа Тјудора.]]
Ланкастерски поборници су, с друге стране, све своје наде полагали на [[Хенри VII Тјудор|Хенрика Тјудора]], чији је отац Едмунд Тјудор био незаконити полубрат [[Хенри VI Ланкастер|Хенрика VI]], а потицао је из [[Велс|велшке]] породице Тјудор из Пенмунуда. Едмунд Тјудор био је за живота ожењен [[Хенри VII Тјудор|Хенриковом]] мајком Маргаретом Бофорт, наследницом бочне сродничке линије клана Ланкастер која вуче порекло од [[Џон од Гента|Џона од
Нови вођа куће Ланкастер [[Хенри VII Тјудор|Хенрик Тјудор]] се, како би угрозио [[Ричард III Јорк|Ричарда III]], обратио прво за помоћ Фрањи II, војводи од [[Бретања|Бретање]] који му је помогао у првом, неуспешном покушају инвазије на [[Енглеска|Енглеску]] у којем је [[Ричард III Јорк|Ричард III]] [[Хенри VII Тјудор|Хенрикове]] снаге одбацио назад. У томе тренутку Хенрик Тјудор обратио се за помоћ [[Француска|Француској]] како би обезбедио своје снаге додатном војском и опремом за нови покушај инвазије на Енглеску у августу [[1485]].
|