Ратови ружа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м transkripcija
Ред 61:
[[Датотека:Ludlow Castle gatehouse.jpg|лево|мини|100п|Дворац Лудлоу]]
 
Непријатељства су се наставила [[23. септембар|септембра]] [[1459]], у бици код Блор Хита у Стафордширу, када велика ланкастерска војска није успела да спречи Јоркисте предвођене лордом СилезберијемСолсберијем да се споје са другим снагама Јорка у Дворцу Лудлоу.
 
Двадесетак дана после одиграла се следећа битка код Лудфорд Бриџа у којој су снаге Ланкастера однеле победу. Ричард од Јорка, СализбериСолсбери и гроф од Ворика су након битке морали да побегну према [[Кале]]у. Кућа Ланкастер је тада потпуно преузела свеукупну контролу, а Јоркисти су између 1459. и [[1460]]. почели серију напада из правца Калеа на енглеску обалу изазивајући при томе хаос и неред.
1460. Ричард од Јорка, СализбериСолсбери и Ворик извршили су инвазију [[Енглеска|Енглеске]], и брзо нашли савезнике у [[Кент]]у и Лондону, гдје су и раније уживали широку подршку. У томе их је подржао и [[Папа|папски]] изасланик, те су тако охрабрени и војно ојачани марширали на север. Хенри VI је водио војску на југу док је Маргарета са сином принцом Едвардом остала на северу. Битка код Нортемптона која се одиграла [[10. јул]]а 1460. и претрпљени пораз били су катастрофа за кућу Ланкастер. Војска Јоркиста предвођена грофом од Ворика, због издаје у ланкастерским редовима, тешко је поразила војску Ланкастера, при чему је био заробљен краљ Хенри VI и одведен као затвореник у [[Лондон тауер|Лондон Тауер]].
 
== Закон о сагласности ==
Охрабрени овим великим војним успехом, Јоркисти су сада отворено истакли своје право на престо. Војска Јоркиста ушла је у [[Лондон]] на челу са Ричардом од Јорка са церемонијом која је обично приличила владару. Парламент се био окупио и Ричард од Јорка је истакао своје право на престо. Али његови највећи савезници лордови Ворик и СелизбериСолсбери нису се слагали са његовим захтевом парламенту. Они у овом тренутку нису имали намеру да потпуно уклоне [[Хенри VI Ланкастер|Хенрија]] него уклонити само његове утицајне саветнике из клана Ланкастер.
 
Следећи дан Ричард од Јорка је као доказ свог права изнео детаљна родословља своје породице која упућују на то да он вуче порекло од Лајонела од Кларенса, другог сина [[Едвард III Плантагенет|Едварда III]]. Парламент је пристао да узме у разматрање његов захтев, али је ипак изгласао да [[Хенри VI Ланкастер|Хенри VI]] треба да остане краљ. Компромис је постигнут у окторбу [[1460]]. доношењем ''Закона о сагласности'' (''The Act of Accord''), који је прописао да ће након [[Хенри VI Ланкастер|Хенријеве]] смрти Ричард од Јорка наследити круну и одузео је право наследства [[Хенри VI Ланкастер|Хенријевом]] сину Едварду. Ричард од Јорка је прихватио овај компромис. Он му је дао много од онога што је и сам тражио, а посебно је било важно да је за [[Хенри VI Ланкастер|Хенријева]] живота добио положај ''Заштитника краљевства'' што му је давало моћ управљања у [[Хенри VI Ланкастер|Хенријево]] име. Хенријева жена Маргарета је заједно са сином Едвардом била изгнана из Лондона. ‘’Закон о сагласности’’ је био неприхватљив за поборнике Ланкастера, који су се окупили око Маргарете и на северу [[Енглеска|Енглеске]] окупљали велику војску.
 
Ричард од Јорка заједно са лордом СализберијемСолсберијем напустио је пред крај 1460. Лондон како би утврдио своје положаје према ланкастерским снагама на северу, концентришући се близу града [[Јорк]]а. Ричард од Јорка је предводио одбрамбене положаје поред дворца Сандал близу Вејкфилда на [[Божић]] 1460. Иако ланкастерска војска предвођена Маргаретом бројем двоструко надмашивала Ричардове снаге [[30. децембар|30. децембра]] 1460., Ричард је заповедио напуштање дворца и напад свим снагама. Његова војска у [[битка код Вејкфилда|бици код Вејкфилда]] је раздвојена и потпуно поражена. Ова битка је касније названа битком код Вејкфилда. Ричард од Јорка, СализбериСолсбери и млађи Ричардов 17-годишњи син погинули су у бици. Маргарета је заповедила да се главе све тројице истакну на улазу у Јорк.
 
== Едвард IV ==
[[Датотека:Edward4.jpg|мини|'''Едвард IV''']]
 
''Закон о сагласности'' и догађаји код Вејкфилда су 18-годишњег Ричардовог најстаријег сина [[Едвард IV Јорк|Едварда]], грофа од Марча, учинила војводом од Јорка и престолонаследником. СализберијаСолсберија је наследио гроф од Ворика као највећи земљопоседник у Енглеској.
Маргарета је након тих догађаја отпутовала у [[Шкотска|Шкотску]] како би преговарала о могућој шкотској помоћи. [[Марија Гелдерландска|Марија, краљица Шкотске]] је пристала да војно помогне Маргарети под условом одређених територијалних концесија и под условом удаје њене ћерке за [[Хенри VI Ланкастер|Хенријевог]] и Маргаретиног сина Едварда. Маргарета је пристала на те услове.
 
Ред 125:
[[Датотека:Henry_Seven_England.jpg|200п|мини|Хенри Тјудор]]
[[Датотека:TudorRose.png|мини|127п|Ружа Тјудора.]]
Ланкастерски поборници су, с друге стране, све своје наде полагали на [[Хенри VII Тјудор|Хенрика Тјудора]], чији је отац Едмунд Тјудор био незаконити полубрат [[Хенри VI Ланкастер|Хенрика VI]], а потицао је из [[Велс|велшке]] породице Тјудор из Пенмунуда. Едмунд Тјудор био је за живота ожењен [[Хенри VII Тјудор|Хенриковом]] мајком Маргаретом Бофорт, наследницом бочне сродничке линије клана Ланкастер која вуче порекло од [[Џон од Гента|Џона од ГаунтаГента]], другог сина [[Едвард III Плантагенет|Едварда III]]
 
Нови вођа куће Ланкастер [[Хенри VII Тјудор|Хенрик Тјудор]] се, како би угрозио [[Ричард III Јорк|Ричарда III]], обратио прво за помоћ Фрањи II, војводи од [[Бретања|Бретање]] који му је помогао у првом, неуспешном покушају инвазије на [[Енглеска|Енглеску]] у којем је [[Ричард III Јорк|Ричард III]] [[Хенри VII Тјудор|Хенрикове]] снаге одбацио назад. У томе тренутку Хенрик Тјудор обратио се за помоћ [[Француска|Француској]] како би обезбедио своје снаге додатном војском и опремом за нови покушај инвазије на Енглеску у августу [[1485]].