Википедија

Вестминстерска опатија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м transkripcija; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:West Side of Westminster Abbey, London - geograph.org.uk - 1406999.jpg|250п|мини|десно|Фасада опатије]]
'''Саборна црква Светог Петра у Вестминстеру''', познатија као '''Вестминстерска опатија''' ({{јез-енг|Westminster Abbey}} или {{Јез-енгл|The Collegiate Church of St Peter at Westminster}}), црква је која се сматра [[саборна црква|катедралом]], а изграђена је у престижно [[Готика|готичком]] стилу. Налази се у [[Лондон|лондонском]] средишњем дистрикту [[Вестминстер]], западно од [[Вестминстерска палата|Вестминстерске палате]]. То је традиционално мјесто крунисања и покопа владара [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]].
 
== Историја ==
 
Према легенди, године [[616]]. на том мјесту је, тада познатом као Острво Торни, подигнута црква посвећена указању [[Свети Петар|Светог Петра]] од стране рибара на реци [[Темза|Темзи]] због чега је вековима постојала традиција доношења [[атлантски лосос|лосослососа]]а као поклона у цркву. Иако прича о цркви није доказана, чињеница је да је Едгар потпомогао комуну бенедиктинских редовника која је на томе мјесту постојала око [[970]]. године. Цркву је градио [[Едвард Исповедник|краљ Едвард]] између [[1045]]. и [[1050]]. године. Црква је просвећена [[28. децембар|28. децембра]] [[1065]]. непосредно пре Едвардове сахране и крунисања краља [[Харолд II Енглески|Харолда II]].
 
Опат и редовници Вестминстерске опатије, која се налазила непосредно уз [[Вестминстерска палата|Вестминстерску краљевску палату]], након [[Нормани|норманских]] освајања [[Енглеска|Енглеске]] постали су снажна сила. Често су обављлали разне послове за краљла па су због тога постали веома утицајни.
Ред 10:
Краљ [[Хенри III Плантагенет|Хенри III]] наредио је [[1245]]. преуређењне цркве у [[Готика|готичком стилу]] у част и као светиште покојног краља Едварда III и као своју властиту гробницу. Рад на преуређењу трајао је од 1245. па све до [[1517]]. и довршена је за власти краља Ричарда II. [[Хенри VII Тјудор|Хенри VII]] додао је капелу посвећену [[Богородица|Девици Марији]].
 
Иако је опатија, као и сви други самостани одлуком краља ХенрикаХенрија VIII била затворена, Хенрик VIII ју је, због њене важности и историје, изузео и ставио под своју директну контролу. Краљица [[Елизабета I Тјудор|Елизабета I]] ју је такође држала под властитом контролом и назвала ју садашњим именом Универзитетском црквом Светог Петра.
 
Током четрдесетих година [[17. век]]а црква је доживела велика оштећења која су починили [[Пуританци|пуританци]], али заштићена је поново за време Оливера Корвела који је тамо сахрањен [[1658]], да би [[1661]]. био ископан и обешен на вешала.
 
Два западна торња опатије изграђена су између [[1722]]. и [[1745]]. Нацрт за њих направио је Николас Хавксмор. Изграђени су у [[Готика|готмчком]] стилу. Следеће преуређење одвијало се у [[19. век]]у под водством сер Џорџа Жилберта Скота.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вестминстерска_опатија”