Споразум у Утрехту — разлика између измена

м
transkripcija; козметичке измене
м
м (transkripcija; козметичке измене)
== Преговори ==
 
Француска и Велика Британија сагласиле су се око прелиминарних мировних услова још у [[октобар|октобру]] [[1710]]. године и тада је у [[Лондон]]у потписан прелименарни уговор. Споразум је у себи садржао принцип поделе шпанских поседа у Европи. Конгрес је отпочео [[29. јануар]]а [[1712]]. године. Британски представник био је [[Џон Робинсон]] ([[бристол]]ски бискуп) и [[Томас Вентворт]] ([[ерлгроф од Страфорда]]). Уједињене провинције су прихватиле прелименарне услове и послале су своје представнике. Цар се није сагласио са условима и сматрао је да се њима крше савезничке обавезе па су његове снаге наставиле операције.
 
Један од првих проблема око кога је требало постићи сагласност је какве гаранције би дале Француска и Шпанија да се њихове круне неће ујединити. Поводом овог питања напредак није постигнут све до [[10. јул]]а [[1712]]. године када је Филип потписао документ којим се обавезује да ни он ни његови наследници неће претендовати на француску круну. Иако су Велика Британија и Француска потписале примирје темпо преговора није убрзан па су коначни споразуми потписани тек [[11. април]]а [[1713]]. године.
 
== Услови ==
[[СликаДатотека:Nouvelle-France map-sr.svg|мини|десно|220п|Северна Америка после Утрехтског мира.]]
Лујев унук Филип је признат за краља Шпаније чиме је испоштована жеља из тестамента [[Карло II од Шпаније|Карлоса II]]. Филип се одрекао свих права на француски трон. Такође су се и француски племићи [[Војвода од Берија]] (Лујев млађи унук) и [[Војвода од Орлеана]] (Лујев нећак) који су имали највише шанси да наследе француски трон одрекли свих права на шпански престо.
Шпански поседи у Европи су подељени: [[Савоја]] је добила [[Сицилија|Сицилију]] и делове [[Миланско војводство|Миланског војводства]] док је Карло VI ([[цар Светог римског царства]] и [[аустријски надвојвода]]) добио [[Шпанска Низоземска|Шпанску Низоземску]], Напуљску краљевину, Сардинију и већи део Миланског војводства. [[Гибралтар]] и [[Менорка]] су припали Великој Британији а Британија је такође добила и [[асијенто]], односно [[монопол]] да продаје [[ропство|робробове]]ове шпанским колонијама.
 
У [[Северна Америка|Северној Америци]], Француска је дала права британској [[Компанија Хадсоновог залива|Компанији Хадсоновог залива]] и територије [[Рупертова земља|Рупертову земљу]], [[Њуфаундленд]] и [[Акадија|Акадију]]. Некада подељено острво [[Сент Китс]] је у потпуности пало под британску контролу. Француска је задржала остале поседе у Северној Америци.
1.572.075

измена