Јавно власништво — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ispravljeno slovo
Нема описа измене
Ред 11:
 
== Истицање ауторских права ==
Већина права на копирање и патената има коначан рок. Када он прође, дело или проналазак прелазе у јавно власништво. У већем делу света, патенти истичу 20 година након штопошто су поднети. [[Регистровани заштитни знак]] истиче убрзо након штопошто постане генерички појам.
 
Права на копирање су сложенија. Генерално, она истичу у свим земљама (осим [[Колумбија|Колумбије]], [[Гватемала|Гватемале]], [[Мексико|Мексика]], и [[Самоа|Самое]]) када су испуњени сви следећи услови:
Ред 40:
 
=== Јавно власништво у Британији ===
Дела [[Уједињено Краљевство|британске]] владе су ограничена Крунским или Парламентарним правом на копирање. Дела објављена под Крунским правом на копирање постају јавно власништво 50 година наконпо што су објављенаобјављивању, осим ако је аутор држао право на копирање и доделио га Круни. У том случају, трајање права на копирање је уобичајено, живот аутора плус 70 година. Дела која нису објављена под Крунским правом на копирање постају јавно власништво 125 година након што суод првобитнопрвобитног створенастварања. Међутим, по закону који је створио ово правило и тиме укинуо традицију [[уобичајено право|уобичајеног права]] о вечном праву на копирање за необјављена дела, ниједно необјављено дело неће прећи у јавно власништво док не прође 50 година од ступања закона на снагу. Будући да је закон ступио на снагу [[1. август]]а [[1989]], по овој одредби ниједно необјављено дело неће прећи у јавно власништво до [[2039]]. године. Документи под Парламентарним правом на копирање прелазе у јавно власништво 50 година након штопошто су објављени. У случају да су испуњени одређени услови, Влада се одриче Крунског права на копирање за неке своје радове.
 
=== Јавно власништво у Комонвелту ===