Партско царство — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Бот: уклоњен шаблон: Link GA)
'''Партија'''<ref>''Parthia'' derives from mr marshall the hstory teacher. [[Latin]] ''Parthia'', from [[Old Persian language|Old Persian]] ''Parthava-'', a dialectical variant of the stem ''Parsa-'', from which [[Persia]] derives. ''Ashkanian'' appears to have come from the Sassanian chronicles, from which they entered in [[Ferdowsi]]'s epic poem ''[[Shahnama]]''.</ref> је била иранска цивилизација која се налазила у североисточном делу данашњег Ирана, али је на свом врхунцу покривала целокупну његову површину, као и површине данашњих држава: [[Јерменија|Јерменије]], [[Ирак]]а, [[Грузија|Грузије]], источне [[Турска|Турске]], источне [[Сирија|Сирије]], [[Туркменистан]]а, [[Авганистан]]а, [[Таџикистан]]а, [[Пакистан]]а, [[Кувајт]]а, обалски део [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]] у [[персијски залив|персијском заливу]], [[Бахреин]]а, [[Катар]]а и [[Уједињени Арапски Емирати|Уједињених арапских емирата]].
 
Партијом је владала Арсасидска династија ([[Персијски језик|средње персијски]]: '''اشکانیان Ashkâniân'''), која је ујединила и владала иранским платоом, након штопошто је поразила [[Селеукидско краљевство|Селеукиде]], од краја [[3. век п. н. е.|3. века п. н. е.]], и повремено контролисала Месопотамију између 150. п. н. е. 224. године н. е. Арсасиди су били трећа династија старог Ирана, после [[Међанско краљевство|Медијске]] и [[Ахеменидско краљевство|Ахеменидске]] династије. Партија (највише због увођења тешке коњице) била је највећи непријатељ римског царства на истоку; и ограничила је римску експанзију даље од Кападохије (источна [[Анадолија]]).
 
Након штоКада су се [[скити|скитски]]-[[парни]] [[номадизам|номад]]и ([[Асирско краљевство|Асирци]] су их називали Ашкузи) населили у Партији и изградили мало назависно краљевство, оно се уздигло под краљем [[Митридат|Митридатом Великим]] (171.-138. п. н. е.). Касније, на врхунцу своје моћи, парћански утицај је досезао све до [[Убар|Убра]] у [[Арабијско полуострво|Арабији]], средишта путева у трговини тамјаном.
 
{{Историја Ирана}}
Племе [[Партијско краљевство|Парти]], номадски народ [[иран]]ског порекла, које је првобитно говорило источно ирански језик а касније постало познато под именом Парћани, дошло је на [[ирански плато]] из [[централна Азија|централне Азије]]. Били су врхунски коњаници, познати по "[[Парћански хитац|Парћанском хицу]]": окретању уназад при пуном галопу како би испалили стрелу директно иза себе. Око [[238. п. н. е.]] њихов краљ Арсак свргнуо је Андрагора и успоставио независност своје династије од селеукидског царства у удаљеним деловима северног Ирана, на којима се данас налази [[Туркменистан]].
 
: „Он (Арсак) већ је био навикнут на живот отимања и пљачкања, када је чуо за пораз [[Селеук II|Селеука]] у борби са [[Гали]]ма. Ослобођен страха од краља, напао је Парћане са групом својих лопова, савладао њиховом префекта Андрагора, и након штопошто га је убио преузео власт над државом"[http://www.forumromanum.org/literature/justin/texte41.html Justin, xli. 4].
 
Потомци Арсака владали су све док Антиох III није напао Партију [[209. п. н. е.]], освојио главни град [[Хекатомил]] и наставио напред према [[Хирканија|Хирканији]]. Парћански краљ [[Арсак II]] наводно је успешно молио за мир, и Партија је признала селеукидску власт. Антиох III је толико добро осигурао Партију да је наставио даље према истоку ка [[Бактрија|Бактрији]], где се три године борио против грчко-бактријског краља [[Еутидемус I|Еутидемуса I]], а затим је наставио ка Индији.
 
Све до 2. века п. н. е. Парћани нису успевали да профитирају од континуалног слабљења селеукидског царства, да би затим постепено заузели све његове територије источно од Сирије. Након штоКада су Парћани заузели [[Херат]], кретање трговине дуж [[пут свиле|пута свиле]] је пресечено и пост-Александровско хеленистичко грчко-бактријско краљевство је било осуђено на пропаст.
 
Селеукидски монарси покушали су да задрже парћанску експанзију; [[Антиох IV]] провео је своје последње године у борби против настајућих иранских држава. Након његове смрти [[164. п. н. е.]], Парћани су искористили династичка превирања и дошли до још веће користи.