Франсоа Вијет — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA
мНема описа измене
Ред 20:
'''Франсоа Вијет''' ({{јез-фр|François Viète}}; [[Фонтне ле Конт]], [[1540]] — [[Париз]], [[13. фебруар]] [[1603]]), познат и као '''Франциско Вијета''' је био [[Француска|француски]] [[математичар]].
 
Рођен је у [[Фонтне ле Конт]]у и верује се да је одгајан као [[католичка црквакатолицизам|римокатоликкатолик]]; али нема сумње да је неколико година био [[Хугеноти|Хугенот]]. По завршетку студија [[право|права]] у [[Поатје]]у, Вијет је почео своју каријеру као адвокат у свом родном граду. Напустио је Фонтне ле Конт око [[1567]]. године и касније постао саветник [[Скупштина|Парламента]] [[Бретања|Бретање]] у [[Рен (Француска)|Рену]]. Због религијских проблема је напустио ту позицију, па га је [[Анри, роански војвода]], познати вођа Хугенота, узео под своју посебну заштиту. [[Анри IV|Анри од Наваре]] је упутио два писма краљу [[Анри III Валоа|Анрију III од Француске]], [[3. март]]а и [[26. април]]а [[1585]]. године, у покушају да врати Вијета на своју његову позицију; тај покушај је био неуспешан. Пошто је Анри од Наваре постао краљ Француске, Вијету је дат положај саветника ''парламента'' у [[Тур (град)|Туру]] ([[1589]]). Затим је постао краљевски лични саветник, и то је остао до своје смрти, која се изненада десила у [[Париз]]у фебруара [[1603]]. године. Узрок смрти је непознат.
 
Док је био у Туру, Вијет је открио кључ [[шпански језик|шпанске]] шифре, који се састојао од више од 500 карактера и ово је значило да су све поруке на том језику Французи могли лако да прочитају. Међутим, његова слава се сада у потпуности ослања на његова достигнућа у математици. Како је био имућан, штампао је бројне радове о свом трошку, и у њима је писао о разним гранама науке и слао их је научницима у скоро свакој земљи Европе. Његов јак карактер може се видети у чињеници да је месец дана као госта забављао свог научног непријатеља, [[Адријан ван Ромен|Адријана ван Ромена]], а онда платио трошкове његовог повратка кући. Вијетови списи су веома брзо постали познати; међутим, када је [[Франциско ван Схотен]] издао опште издање његових дела [[1646]]. године, нека су изгубљена.