Поволшка Бугарска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 14:
Највећи дио становништва Поволжја су чинила турска (туркијска) племена, међу којима су били Болгари, Сувари, Барсили, Билари, Баланџари и дио Буртаса (према ибн Рустаху). Потомци тог дијела Поволшких Бугара, с већим или мањим примјесама угро-финских и кипчашких турских народа су данашњи [[Чуваши]] и [[Татари|казански Татари]]. Мањи дио становништва су чинили [[Угро-фински народи|угро-финска]] племена (Есегели и Паскатири) од којих су вјеројатно настали данашњи Бесермени и [[Татари]].
Под владавином Алмиша је у 10. вијеку државна религија постао [[ислам]]. У државу је године 922/923. [[абасидски
Поволшка Бугарска је била на средњем току Волге, па је зато пред [[крсташки ратови|крсташке ратове]] постала важном рутом и почела доминирати трговином између [[Европа|Европе]] и [[Азија|Азије]]. Пријестоница Болгар је постала развијени и богат град, који се по материјалном богатству могао такмичити с највећим средиштима исламског свијета. Главни трговски партнери Поволшких Бугара су били [[Викинзи]], Бјармија на јужној обали [[Бело море|Бијелог мора]] и сливу [[Сјеверна Двина|Сјеверне Двине]], Југра између ријеке Печоре и сјеверног [[Урал (планина)|Урала]] и [[Ненци]]. Њихови трговци су путовали до [[Багдад]]а и [[
Друга већа насеља су били Биљар, Сувар , Кашан и Жукотин. Данашњи градови [[Казањ]] и [[Јелабуга]] су се развили из некадашњих бугарских тврђава. Нека од бугарских насеља, спомињаних у руским љетописима, до данас нису откривена. Међу њих спадају Ошељ, Тухчин, Брјахимов и Тав Иле. Неке од њих су приликом најезде потпуно уништили [[Монголи]].
|