Династички сукоби у Србији (1402—1412) — разлика између измена

== Увод ==

Османски [[султан]] [[Бајазит I|Бајазит]] заробљен је у [[Битка код Ангоре|бици код Ангоре]] 1402. године. У заробљеништву је умро [[8. март]]а [[1403]]. године. Наследио га је син [[Сулејман Челебија|Сулејман]] који није ни изблиза био добар владар колико и његов отац.

 

Стефан је још у Цариграду добио дојаве како његов сестрић, [[Ђурађ Бранковић]] уз помоћ Сулејмана намерава да освоји неке његове територије. Због тога је наредио да га затворе још у Цариграду. Ђурађ убрзо бежи из тамнице.

[[грађански рат у Османском царству]] почиње [[1410]]. године и води се између Сулејмана и његовог брата [[Муса Челебија|Мусе]]. Стефан Лазаревић је стао на страну Мусе, а Мусини успеси натераше и Вука и Ђурђа те и они пређоше на његову страну. Стефану је Муса обећао повратак изгубљених територија, а Вуку гаранцију да ће његове територије остати њему. Још пре битке Вук поново мења страну и прилази Сулејману. [[Битка код Космидиона]] се одиграла на [[Видовдан]] 1410. године и Сулејман је одлучно победио Мусу. Дубоко увређен Муса означава Вука као издајника. После ове велике победе, Сулејман шаље Вука у Србију да преузме власт над целом земљом. У близини [[Пловдив|Филипоља]] [[4. јул]]а 1410. године га заробљава Мусина војска у заседи. Сулејман шаље војску у помоћ заједно са Ђурађом Бранковићем, али прекасно. Вук и Лазар Бранковић већ су били мртви. Ђурађ је успео једино да потуче нову Мусину војску. Из освете Ђурађ је спалио цео Филипољ.

 

 

== Крај сукоба ==