Муслиманско освајање Сирије и Египта — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
'''Арапско освајање [[Сирија|Сирије]] и [[Египат|Египта]]''' трајало је 8 година, од 634. до 642. године. У овом периоду [[Византијско царство|Византијом]] је владао цар [[Ираклије]], а [[Арапи|Арапима]]ма [[праведни халифи|калифи]] из [[Праведни халифи|Рашидунског калифата]].
 
== Увод ==
Година почетка византијских победа над Персијанцима у [[Византијско-персијски рат (602—628)|Византијско-персијском рату]] поклапа се са годином муслиманске [[Хиџра|хиџре]]. Док је [[Ираклије]] покоравао [[Сасанидско краљевствоцарство|Персију]], [[Мухамед]] је поставио камен темељац за политичко и религијско уједињење Арапа. Неколико година након Мухамедове смрти почињу арапске сеобе подстицане неплодним завичајем. Прве жртве њихових освајања била су два суседна велика царства: Византија и Персија. Ослабљене међусобним борбама нису представљале проблем Арапима. Персија пада већ у првом налету, а источне провинције Византије освојене су за непуну деценију после пророкове смрти. У пораженој Персији настала је збрка, а узурпатори су се смењивали једни за другим; кичма сасанидског краљевства била је сломљена. И победник у рату, Византија, имала је проблеме. Исцрпљена борбама са Персијом, али и религијским свађама [[Византијски ЦариградКонстантинопољ|Цариграда]] са његовим оријенталним провинцијама које су појачавале сепаратистичке тежње сиријског и коптског становништва није била спремна да пружи озбиљан отпор Арапима. Неорганизована војска нарочито је олакшала посао Арапима.
 
== Освајање Сирије ==
Арапи су под водством великог освајача, калифа [[Омер|Омара]] 634. године провалили на територију Византије и крстаре провинцијама које су недавно освојене од Персије. После вишемесечног маневрисања обе стране, 20. августа 636. године одиграла се велика [[Битка на Јармуку|битка]] која је одлучила судбину Сирије. До сукоба је дошло у долини реке [[Јармук]] где је арапска војска под водством [[Халид ибн ел Велид|Халид ибн ел Велида]]а однела убедљиву победу над византијском војском. Битком на Јармуку сломљен је византијски отпор и одлучена судбина Сирије. Престоница Сирије, [[Антиохија]] [[Битка на железном мосту|предала се Арапима без борбе]].
 
У [[Палестина (регион)|Палестини]], отпор који је пружао јерусалимски патријарх [[Софроније Јерусалимски|Софроније]] одржавао је град годину дана у опсади, али је напослетку капија Јерусалима отворена освајачу Омару. Након освајања Јерусалима, Арапи проваљују у [[Јерменија|Јерменију]] и 640. године освајају јерменску најјачу тврђаву [[Двин]]. Током арапских освајања упада у очи Ираклијева одсутност са места борби. Ираклије је у почетку покушавао да организује отпор, али се после битке на Јармуку повукао и одустао од борбе. Умро је 11. фебруара 641. године.
Ред 11:
Следеће, 642. године сломљена је персијска војска у [[Битка код Нихаванде|бици код Нихаванде]].
 
== Освајање Египта ==
Истовремено са ратовима против Персије, Арапи су освајали и византијски [[Египат (провинција)|Египат]]. Византијске снаге су принуђене да се повуку из главног града провинције, [[Александрија|Александрије]]. [[Александрија]], након осамнаестомесечне опсаде пара у арапске руке. 29. септембра 642. године, арапски војсковођа улази у град [[Александар Велики|Александра Великог]]. Одатле, он осваја градове [[Пентаполис]] и [[Триполи]]. 645. године, Византинци успевају накратко да преотму Александрију, али она већ 646. године поново пада у Арапске руке. Након тог поновног пада Александрије у арапске руке, Византија је коначно изгубила Египат, своју најбогатију и привредно најважнију провинцију. Средиште арапског Египта био је град [[Фустат]].
 
== Литература ==
* Историја Византије - Георгије Острогорски (35-39)
 
== Види још ==
* [[Хронологија историје Византије]]
* [[Битка на Јармуку]]
* [[Византијско-арапски ратови]]
 
[[Категорија:Византијско-арапски ратови]]