Википедија

Иго од Вермандоа — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 8:
Иго од Вермандоа је одмах на почетку Првог крсташког похода имао злу срећу. Уображен, са својом замишљеном величином, отпослио је писмо византијском цару [[Алексије I Комнин|Алексију Комнину]] у којем је дословно писало: ''Знај, Царе, да ја ускоро стижем, а да сам ја великаш раван краљевима. Стога припреми све оно што је потребно да би дочекао онако како заслужује моје господство.'' У то време је [[Ана Комнина]], ћерка Алексија Комнина имала свега 14 година. Касније ће описати какав је утисак ово писмо оставило у двору. Писмо је гласно прочитано на царском двору, а међу византијским великашима направило је сасвим супротан утисак од онога што је Иго хтео. Сви су се смејали и забављали размишљајући о томе какав је то варвар који има смелости, или нема довољно памети, да се овако обраћа једном краљу. Ускоро су примили и другу поруку од Иговог хералда, заправо од њих двадесетчетворице: ''Знајте да наш господар Иго доноси из Рима златну заставу [[Свети Петар|Светог Петра]]. Стога наредите господару Дураца да припреми све што је потребно за дочек њега и његових људи.''
 
На крају је све испало помало комично. Иго од Вермандоа је са делом своје флоте препловио преко Јадрана (из Италије), али их је захватила бура која им је потопила бродове. Ипак, успео је да исплива са свега три или четири своја витеза. Случајно га је на обали пронашла једна византијска патрола. Ускоро је дошао у [[Византијски ЦариградКонстантинопољ|Цариград]], али не онако како је занмишљао.
 
== Боравак у Цариграду ==
 
На овај начин, Иго од Вермандоа је први стигао у [[Византијски ЦариградКонстантинопољ|Цариград]]. Имао је прилику да упозна цара Алексија Комнина. Веома спретно цар га је окружио свим оним луксузима које је имао на располагању. Препустио му је огромну царску палату. Када се првог јутра Иго пробудио затекао је сто препун кутијама са златним накитом које му је Алексије поклонио. Имао је прилику да испроба безброј врста ушећереног воћа и вина охлађеног у снегу [[Олимп]]а. Ходао је кроз безбројне дворане док су му се смешиле жене које је сретао. У позадини се чила тиха музика. Све то је Иго могао да упоређује са својим дворцем саграђеним од дрвета и својом најлепшом собом препуном дима и хладне промаје.
 
На излазу из палате чекао га је бели коњ са царским седлом прекривен прекрасним платном. Ту је Иго сусрео један сасвим други свет. О самој [[Византијско царство|Византији]] западни витезови су знали мало. Иго је са чуђењем посматрао прекрасне палате, огромне цркве, уређене вртове. Имао је прилику да види и мноштво хришћанских реликвија: секиру којом је Ноје изградио своју барку, уље којим је [[Марија из Бетаније|Марија]] помазала [[Исус]]ове ноге, [[Богородица|Богородичина]] хаљина која је 860. године спасила Цариград од [[Опсада Цариграда (840)|руске најезде]], свето копље којим је Исус прободен након распећа. Посетио је и цркву [[Аја Софија|Свете Софије]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Иго_од_Вермандоа”