Варда Склир — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 7:
 
== Устанак ==
Варда Склир 976. године диже устанак са циљем узурпације престола. На његову страну стале су бројне јерменске, грузијске и муслиманске велможе. Византијска морнарица је такође била на његовој страни. Варда је покушао на препад да заузме [[Византијски ЦариградКонстантинопољ|Цариград]], али га је Василије осујетио нападом сопствене морнарице. Потом Склир опседа [[Никеја|Никеју]]. Византијски цар ослобађа из тамнице генерала [[Варда Фока Млађи|Варда Фоку Млађег]] који стаје на чело армије за гушење устанка. Након два пораза, Склир наноси пораз Склиру у [[Битка код Панкалије|бици код Панкалије]] (979). Устанак је тиме био угушен.
 
== Након устанка ==
Након пораза код Панкалије, Варда се повлачи на територију [[Абасидски халифаткалифат|Абасидског халифата]]. Једно време је боравио у престоници [[Багдад]]у. У Византију се враћа на позив Варда Фоке који га је позвао да заједно подигну нови устанак. Међутим, када је стигао у Византију, Склир је бачен у тамницу. У њој је боравио до 989. године, тј. до смрти Варда Фоке. Тада је он стао на чело побуњеника, али због старостио није могао управљати ратним операцијама. Због тога се предаје византијском цару 991. године. Добио је титулу ''куропалатеса'' непосредно пред смрт. Умро је исте године.
 
Једна од Склирових кћери удала се касније за византијског цара [[Константин IX Мономах|Константина IX Мономаха]]. Унук му је био кијевски кнез [[Владимир Мономах]].