Народно неимарство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 93.87.213.82 (разговор) на последњу измену корисника Крушевљанин Иван
Ред 40:
[[Шиптарска кућа]] се развила у несигурним временима и права је мала тврђава. На [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] развио се спратни тип куће, у приземљу је једна просторија у којој је степениште и стока, спрат служи за дневни боравак, собе кухиња и остава или клозет на [[Конзола (архитектура)|конзола]]ма, чардак служи за становање. Кућа је опасана великим зидом јер Албанци прво граде зид у који утроше много материјала па онда тек кућу.
 
'''''Подебљан текст'''''== Градска кућа-градска народна архитектура ==
[[Датотека:Hrast konak.jpg|десно|мини|280п|[[Конак кнеза Милоша у Топчидеру|Милошев конак]]]]
Куће по градовима [[Градска народна архитектура|градске народне архитектуре]] се првобитно нису разликовале од кућа на селима јер су се становници града поред занатске делатности бавили и пољопривредом, али оне се брже мењају и попримају утицаје других култура, прилагођујући се потребама [[обрт]]а, [[Трговина|трговине]] и мањем [[простор]]у за градњу у граду. По својој диспозицији скоро симетрична, градска кућа је развијеног облика улази се у простор за комуникацију (унакрсно постављени ходници са малим степеништем до просторија у централном делу крста и улазом у собе) у коме се налази и степениште за спрат зграде, преко „ајата“, која оставља простор за четири просторије у угловима у којим се налазе пећи са лончићима, таваница је од дрвета украшена розетом а прозори на собама су пространи. По нашим крајевима се могу наћи куће источњачког изгледа. Ове куће су мање проучене. Такође су пре потпале под лош утицај помодних кретања у грађевинарству.
 
== Села и куће у околини Београда ==