Турисмунд је био најстарији од шесторици синова визиготског краља Теодориха I.
Године 451. служио је са својим братом Теодорихом у војсци свог оца који је са римским војсковођом Аецијем[[Аеције]]м склопио савез против [[Атила|Атиле]]. У одлучујућој [[Битка на Каталаунским пољима|бици на Каталаунским пољима]] у близини Троја[[Троа|Троје]] налазио се на левом крилу које је предводио Аеције, где је дошло до првог судара са Хунима[[Хуни]]ма. Борба се наставила и током ноћи. Тада је Турисмунд дошао близу хунског града. СамоИзбегао је заробљеништво само захваљујући храбром држању својих људи избегао заробљеништво. Другога дана је откривен ТеодериховТеодорихов леш, па је Турисмунд на сахрани извикан за краља.
После битке на Каталаунским пољима Турисмунд је хтео да поново нападне Хуне и освети оца. Међутим, Аеције, који није хтео да Готи ојачају, успео је да Турисмунда одврати од ове замисли. Турисмунд се одмах вратио кући у [[Тулуз]], страхујући да би његова браћа могла да уграбе краљево благо које се налазило тамо и на тај начин дођу до власти. Турисмунд је међутим остао на власти.
Као и отац настојао је да ојача независну готску државу и прошири своју власт. То је неизбежно водилу сукобу са Римом. Ако је Турисмунду као његовом брату Теодориху учитељ био каснији цар [[Авит]], то на њега сигурно није имало већег утицаја. [[Сидоније Аполинар]] га зове најокрутнијим готским краљем (regem Gothiae ferocissimum). Док је Аеције био заузет Хунима у Италији (452), Турисмунд је успешно напао [[Алани|Алане]], који су становали око Орлеана у долини Лоаре.
Турисмунд је ушао у преговоре са галским преторијанским префектом Фереолом[[Фереол]]ом, који је успео да га на једној гозби наговори на повлачење. Ова чињеница се огледа и у Фредегаровој причи да је Турисмунд због изузетно драгоцене посуде пристао на мир. У сваком случају, поред префектовог умећа убеђивања своју улогу је одиграо и поклон. Међутим, суштински разлог Турисмундовој изненадној предусретљивости биле су узнемиравајуће вести које су долазиле из престонице. Његово непријатељско држање према Римљанима чини се да је било узрок његовим напетим односима са браћом Теодорихом и Фредерихом, који су се сад латили оружја. После борби са браћом пао је као жртва завере у трећој години своје владавине, односно у лето 453. Према Јорданесу[[Јорданес]]у, када је у наступи болести хтео да му се пусти крв, нападнут је на подстицај неког Аскалка и убијен после снажног отпора у ком је столицом усмртио више нападача.
