Рамзес II — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA
мНема описа измене
Ред 48:
[[Датотека:Maler der Grabkammer der Nefertari 004.jpg|мини|лево|200п|'''Нефертари'''<br />Слике из гробница у Теби]]
[[Датотека:Rammumy.jpg|мини|десно|200п|'''Рамзес -{II}-''' <br />Мумија из Египатског музеја у Каиру]]
На престо Египта је дошао са 25 година, а титулу „Рамзес Велики“ је заслужно понео јер, ниједан владар Египта пре и после њега, није изградио толико колосалних грађевина, споменика и храмова.
 
Рамзес -{II}- је, још као млади принц одгајан за наследника престола. Школован је у војничкој традицији у установама које је основао и утемељио још његов деда Рамзес -{I}-, а као дечак од 10 година учио се војним и државничким вештинама, поред свог оца [[Сети I|Сетија -{I}-]] у ратној кампањи против [[Хетити|Хетита]].
 
Рамзес -{II}- се оженио млад, а његова прва жена је била краљица [[Нефертари]], коју је после њене смрти -, 1255. п. н. е., наследила краљица [[Исетнофрет]]. Након смрти своје прве жене Нефертари, Рамзес -{II}- је саградио велелепну гробницу која је била „архитектонско чудо“ античке [[Теба (град у Египту)|Тебе]].
 
По краљевским обичајима који су тада владали у Египту, Рамзес -{II}- је имао много жена из своје најближе родбине, тако да му је једна од жена била и његова млађа сестра Хенутмире, као и три његове кћерке: Меритамун, Бент-Анатх и Небтауи. После дугогодишњих сукоба са [[Хетити]]ма, и након закључења мира, Рамзес -{II}- узимаузео је за једну од својих жена и хетитску принцезу Маат-хор-неферу-Ре, као залог дугогодишњем споразуму и савезу са Хетитима. Друга хетитска принцеза стижестигла је у Египат седам година после Маат-хор-неферу-ре. Међу његовим многобројним женама су биле и жене из сиријског и вавилонског краљевства које су у Египат долазиле ради учвршћивања добросуседских односа између Египта и околних држава.
 
Отац Рамзеса II, [[Сети I]] је, доживео је да види доста своје унучади, а међу свима се посебно издвајао принц [[Кхаемвасет]], четврти син Рамзеса II, а други син краљице [[Исетнофрет]]., који је био и врховни свештеник храма посвећеног богу [[Птах]] у Мемфису. По записима са папируса зна се да је [[Кхаемвасет]] био учен и познат као велики мудрац <ref>{{cite web|url=http://euler.slu.edu/Dept/Faculty/bart/egyptianhtml/kings%20and%20Queens/Khaemwaset.html |title=Prince Khaemwaset |publisher=Euler.slu.edu |date= |accessdate = 27. 9. 2010.}}</ref>.
 
Да је Рамзес -{II}- заиста био „Рамсес Велики“, и то у сваком погледу, како због успешности своје владавине, тако и због својих особености, показује и његова мумија - висина 170 -{cm}- што је, за око 20 -{cm}- изнад просека висине мушкараца из тог доба.
 
== Ратни походи ==
У првој половини Рамзесове владавине, односи с [[Хетити]]ма, краљевством на северним границама Египта, су били су прилично затегнути. Хетити су, још од времена [[Сети I|Сетиа -{I}-]], под својим утицајем држали северне области [[Сирија|Сирије]], а Египћани јужне. [[Хетити]] су држали и град Кадеш под својом управом, а самим тим су и контролисали већи део копнених и поморских путева у овом делу Медитерана. Рамзес -{II}- је, почетком 1294. п. н. е. отпочео са ширењем и јачањем утицаја и територија. Напао је краљевство Амуру, а самим тим и прекршио договор и споразум когакоји је његов отац потписао са Хетитима. На престолу Хетитске краљевине је био владар [[Муватали II]], који је, због побуна у западним областима свог краљевства, обраћао мање пажње на напредовање Египћана на југу Хетитске државе, али када је угушио побуне на западу, [[Муватали II]] је спровео велику војну мобилизацију у свих 16 провинција свога царства јер је увидео да се Рамзес -{II}- спрема за велики рат. Четири дивизије које су носиле имена египатских божанстава – Дивизија [[Сет (митологија)|Сет]], [[Птах]], [[Пре]] и дивизија [[Ра|Амон]], на чијем је челу био Рамзес -{II}-, 1294. п. н. е. кренуле су ка граду Кадешу. 1296. п. н. е., по египатском календару - Пета Година -{III}- Шемиа Дана Деветог, долази дошло је до велике [[Битка код Кадеша|битке код Кадеша]]. О бици код Кадеша је остало много записа по храмовима и на папирусима. Следећих неколико година Рамзес -{II}- је организовао неколико ратних похода против Хетита, али је убрзо схватио да неће моћи држати северне делове Сирије под својим утицајем, као што и Хетити неће моћи држати јужне делове. Хетити су стално имали проблеме на унутрашњем плану, а са истока је претио нови непријатељ - [[Асирско краљевство|Асирци]]. Нови хетитски краљ [[Хатушилиш III]] је схватио да више не може да има два јака непријатеља - Египат и АсирцеАсирију и зато је предложио мировни договор који је склопљен с Египтом. 1270. п. н. е. Рамзес II и [[Хатушилиш III]] су склопили мировни споразум, за који се сматра да је први мировни споразум у историји људског друштва.
 
== Храмови и градови ==
[[Датотека:Egypt.LuxorTemple.01.jpg|мини|лево|200п|'''Храм Луксор''']]
[[Датотека:Abu Simbel Temple May 30 2007.jpg|мини|лево|200п|'''Абу Симбел'''<br />Улаз у храм]]
Мада међу наимпресивнијим и највећим објектима [[Стари Египат|Старог Египта]] спада пирамида коју је саградио [[Кеопс]], Рамзес -{II}-, по храмовима и објектима друге врсте које је саградио у доба своје владавине, спада међу највеће и наистакнутије [[фараон]]е [[Стари Египат|Старог Египта]]. Рамзес -{II}-, и поред тога што је, у својој опчињености собом и својој мегаломанији, брисао имена фараона са њихових споменика и додавао своје, је изградио је велике и бројне храмове широм Египта. Дорадио је и додао неке елементе великим храмовима у [[Карнак]]у и [[Луксор]]у, а и завршио је посмртни храм свог оца [[Сети I|Сетиа I]] у [[Теба (град у Египту)|Теби]], као и велики храм [[Сети I|Сетиа -{I}-]] у [[Абидос (Египат)|Абидосу]], крај кога је изградио и свој властити храм. У [[Теба (град у Египту)|Теби]] је изградио, на западној обали [[Нил]]а, свој посмртни храм - [[Рамасеум]] кога је, према записима из каменолома гранита у Гебел ел-Силсили, градило преко 3000 радника. Поред храма у [[Рамасеум]]у подигао је још неколико храмова у [[Нубија|Нубији]] - Беит ел-Вали, Герф Хусеин, Вади ес Себуа, Дер, и на југ до Напате.
 
Међу највећим и најзначајнијим грађевинама које је подигао Рамзес -{II}- је свакако храм [[Абу Симбел]] у [[Нубија|Нубији]]. На самом улазу у храм, сса десне и леве стране, седе четири велике фигуре Рамсеса -{II}- - по две са сваке стране врата, високе 18 метара. Око ногу фигура налазе се пуно мање исклесаних фигуре његових жена. Овај грађевински комплекс је морао, у -{XX}- веку (ради изградње [[Асуан]]ске бране), бити премештен на виши ниво да не би био потопљен. Храм је, 60 метара уклесан у брдо, а на његовом унутрашњем крају седе 4 статуе - [[Ра|Амон Ра]], Рамзес -{II}-, [[Ра Харакхти]] и [[Птах]]. Унутрашњост храма је осликана призорима из [[Битка код Кадеша|битке с Хетитима код Кадеша]], ратова у [[Сирија|Сирији]] и [[Либија|Либији]] и др., те призорима из живота [[фараон]]а. Мањи храм краљице [[Нефертари]] посвећен је богињи [[Хатор]].
 
Храм [[Абу Симбел]] је откривен 1813. године, а до тог времена је био затрпан великим слојевима песка. По открићу храма се увидела сва његова лепота, монументалност и проглашен је за „чудо египатског градитељства“, поред осталог и зато што је његова оријентација тако савршено израчуната да сунчеви зраци двапут годишње (20. фебруара и 20. октобра, који се сматра Рамзесовим рођенданом) продиру кроз храм до статуа и осветле само три. Четврта - бог [[Птах]], остаје увек у сенци јер је он божанство повезано са подземним светом и мраком.
 
Један од великих подухвата Рамзеса -{II}- је и градња града у делти Нила - [[Пер-Рамзес|Пирамесеа]]. Град је, мада данас има мало остатака, био једно од чуда тог времена. самаСама изградња је коштала веома много, тако да је Рамсес -{II}- вадио злато и остале драгоцености из гробница краљева -{XVIII}- и -{XIX}- династије.
 
== Смрт Рамзеса II ==
Ред 79:
== Мумија ==
[[Датотека:Ramses II - The mummy.jpg|мини|лево|200п|Рамзесова мумија]]
Рамзес -{II}- је био сахрањен у [[Долина краљева|Долини краљева]] на западним обронцима Тебе у гробу KV7, али је његова мумија касније пресељена у заједничку гробницу у [[Deir el-Bahri|Деир ел-Бахриу]], где је нађена [[1881]]. године. Године [[1885]]. смештена је у [[Египатски музеј у Каиру]], где остаје до данашњих дана. На фараоновој мумији можемо разликовати повијени нос, снажну чељуст и висине је 1,7 метара, што је натпросечна висина Египћана старога Египта.
 
Године [[1974]]. египтолози у Египатском музеју у Каиру су приметили да се стање мумије погоршава и послали су мумију авионом на испитивање у Париз. Том приликом су египатске власти издале пасош за Рамзеса и у њему је у рубрици занимање било написано да је преминули краљ. Према документарном филму канала Дискавери на аеродрому у Паризу су одржане све војничке почасти које су приличиле једном страном државнику који је дошао у посету у Француску које приличе и указују се туђим владарима.