Змијуљице — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 31.223.132.67 (разговор) на последњу измену корисника MilicevicBot
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 18:
-{Petromyzontes}-
}}
'''Змијуљице, вијуни или пакларе (-{Petromyzontes}-)''' су [[кичмењаци без вилица]] који у највећем броју живе у [[море|морима]], мада има и слатководних [[врста (биологија)|врста]]. Воде полупаразитски начин живота на рибама, а могу се хранити и ситним [[бескичмењаци]]ма ([[црв]]има, [[пужеви]]ма).
 
== Опште карактеристике ==
Ред 26:
Распрострањене су углавном на [[северна полулопта|северној полулопти]], док се на јужној налазе само у одређеним областима [[Аустралија|Аустралије]], [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]] и [[Јужна Америка|Јужне Америке]]. У последње време им је број знатно смањен због масовног ловљења из река. Користе се за људску исхрану. Познато је да су се енглески краљеви [[краљ Џон|Џон]] и [[Хенри I]] у неизмерним количинама хранили змијуљицама и да је чак краљ Џон умро од [[тровање|тровања]] овим животињама.
 
== Познате врсте ==
* '''Речна змијуљица''' ({{јез-лат|Lamperta fluviatilis}}) је најраспрострањенија врста у Европи. Живи у великим рекама и морима поред обале, а има је и у рекама Србије. Достиже дужину од око 0,5 -{m}-.
* '''Поточна змијуљица''' ({{јез-лат|Lamperta planeri}}) је ситнија у односу на речну, дужине до 30 -{cm}-.
Ред 39:
</gallery>
 
== Литература ==
* Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
* Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.