Петница (Ваљево) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 14:
|гдуж=19.925166
}}
'''Петница''' је насељено место [[Град Ваљево|града Ваљева]] у [[Колубарски управни округ|Колубарском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 697 становника.
 
== Историја ==
Село Петница је веома старо. Прве породице су се у њега доселиле већ почетком [[15. век]]а. Најстарији познати писани документ је Петнички Псалтир из [[1488]]. године који сведочи не само о постојању села Петница, већ и о манастиру и школи при њему. Манастир су [[Отомаснко царство|Турци]] спалили и потпуно уништили у [[18. век]]у, али и даље постоји црква, последњи пут обновљена 1864. године на темељима старе, много пута рушене и пљачкане, манастирске цркве. Приликом копања темеља за објекте Станице откривени су остаци старог петничког гробља ("бобије") који су пренесени у данашњу цркву. На месту данашње истраживачке станице постојала је школа, изграђена 1925. год.
 
Терен села географски припада ваљевском красу који чини низ ниских и средњих планина рашчлањених мрежом [[долина]], [[котлина]] и [[клисура]]. Оне су претежно састављене од [[кречњак]]а, па у себи крију бројне пећинске канале, галерије, шупљине и др. Околина села је богата разноврсним биљним и животињским светом. Петница обилује површинским и подземним водама. Кроз село протиче речица Бања, која извире из Петничке пећине, и поток Поцибрава који село дели на два дела - брдски (јужни) и равнији (северни) део. На Поцибрави је [[1990]]. године изграђена заштитна брана намењена заштити од бујица и тако добијено мало језеро површине 2 -{ha}-. На обалама језера су птице селице и мочварице већ формирале своја станишта, док су га бројни ваљевски риболовци прогласили за своје омиљено „ловиште“.
Ред 25:
[[Датотека:Petnicka pecina.JPG|мини|десно|250п|Петничка пећина]]
 
Петница је, ипак, најпознатија по истоименој пећини која се налази на 300 -{m}- од Истраживачке станице. У пећини и њеној непосредној околини пронађена су најстарија сведочанства о животу људи у западној Србији. Истраживање овог археолошког локалитета почело је у прошлом веку када су прва истраживања обавили [[Јосиф Панчић]] и [[Јован Цвијић]]. Поред археолошке она поседује и велику спелеолошку и палеонтолошку вредност. Пећина се састоји од око 600 -{m}- дугих канала и бројних одаја. Подељена је на два дела - Горњу и Доњу пећину. Доња је знатно мања од Горње, али има проходнији улаз. Из ње извире понорница Бања. Горња пећина је, пак, већих димензија и представља сплет одаја и канала. Њена најпространија одаја (тзв. Концертна дворана) има природно осветљење које потиче од два отвора ("вигледи") на таваници. Све ове особине, као и погодни климатски фактори, пружиле су идеалне услове за сигурно склониште људима и живот ретким животињским и биљним врстама. Археолошко-антрополошка истраживања спроведена [[1969]]. године потврдила су да је археолошки локалитет који се налази испред улаза у Петничку пећину, прво комплетно [[неолит]]ско станиште у Југославији, старо 6000 година. На другом локалитету, у самој пећини, откривено је огњиште, кости пећинског медведа, хијене, срндаћа, али и делови војничке опреме из периода [[Римско царство|Римљана]] (укључујући и коцкице за игру), остаци средњовековних збегова локалног становништва и др. Најчешће ископине испред пећине су бројна оружја и остаци керамичких посуда којима су се служили неолитски људи. И поред великог броја артефаката, ово налазиште још увек није потпуно истражено и стални је предмет инетересовања програма археологије у Истраживачкој станици, али и стручњака из свих крајева Југославије и иностранства. На месту Бела стена, на око 5 -{km}- од Петнице су откривени [[уљни шкриљци]] и богато налазиште фосилних биљних и животињских остатака из ранијих геолошких епоха. Недавно је, захваљујући стручњацима ИС Петница и уз помоћ [[Румунија|румунских]] палеонтолога, један од [[фосил]]а идентификован као до сада непозната и нова [[Врста (биологија)|врста]] [[пеликан]]а - српски пеликан (''-{Pellicanus serbica}-''). Занимљиво је да је географ [[Јован Цвијић]] још двадесетих година прошлог века предлагао да [[Универзитет у Београду]] направи центар за теренску праксу својих студената управо у Петници, образлажући то изванредним природним и историјским окружењем на малом простору и добром саобраћајном позицијом. Цвијић је сматрао да је околина Петничке пећине идеална за оснивање установе при тадашњој Високој школи у којој би се млади окупљали и бавили науком.
 
== Демографија ==