Чашица — разлика између измена

Чашица најчешће опада после цветања, међутим код неких [[биљкабиљке|биљака]], листићи чашице опадају убрзо по отварању цвета, док се код неких задржавају и после цветања, па могу заостати и на зрелим [[плод]]овима (нпр. [[јабука|јабуке]], [[крушка|крушке]], [[мушмула|мушмуле]]...). Код љоскавца (-{[[Physalis alkekengi]]}-) чашица обраста око зрелих плодова у облику бобица, и постаје обојена црвеном бојом те служи за привлачење пажње [[птице|птица]] које једу плодове и тако [[размножавањерепродукција|размножавају]] [[врста (биологија)|врсту]]. Иако су чашични листићи углавном зелене боје и мањи од круничних, постоје и врсте код којих су чашични листићи интензивно обојени или имају веће димензије од круничних листића. Код неких цветова (нпр. [[kukurek|кукурек]]) чашица преузима улогу [[круница|крунице]], пошто је круница метаморфозирала у [[нектарија|нектарије]].

У анатомском погледу чашични листићи су доста прости. На попречном пресеку кроз чашични листић се примећују [[епидермис]] лица, епидермис наличја и [[мезофил]] листа. Епидермис чини слој [[ћелија (биологија)|ћелија]] које су међусобно срасле и које су кутинизиране. Кутикула је код чашичних листића доста редукована у односу на асимилационе листове. Епидермис лица је боље развијен од епидермиса наличја чашичних листића. У епидермису се налазе [[стоме]], а често се јављају и различите врсте длака. Мезофил чашичних листића гради [[паренхимска ткива|паренхим]] између кога се налазе велики међућелијски простори. У ћелијама мезофила се налази [[хлоропласт]] који који даје зелену боју чашици већине цветова. Мезофил није диференциран на [[сунђерасто ткиво|сунђерасто]] и [[палисадно ткиво]]. [[Проводни снопићи]] су по типу затворени колатерални и просте су грађе, а налазе се у мезофилу.