Медицинска етика — разлика између измена

Деонтологија се дефинише као део етике која разматра питање дуга и дужности уопште, односно свега онога што изражава моралне потребе и захтеве те врсте, било у форми писаног налога, било у форми одредби. У медицини се под деонтолошким (медикодеонтолошким) подразумевају све обавезе, односно моралне норме и заповести које се тичу дужности и права лекара, фармацеута, виших и средњих медицинских радника у извршавању својих професионалних обавеза. Појам деонтологија, у значењу теорије морала у целини, први пут је употребио је ''Ј.Bentham (1784.1832).''<ref>Писарев, И.Д., Осн. Проб. Врачебно и етики и мед. Деонтологии,Москва, 1969</ref>

{{цитат2|''Медицинска деонтологија регулише (нормира) и међусобне односе медицинских радника, односно радника према болесницима, али и њихове односе према друштву. Реч је, дакле, о моралној дужности одношења према другим лицима. Јасно је да се овим подразумева не само постојање свести медицинских радника о постојању моралних норми као врсте дужности, већ и апсолутно придржавање тих норми. Другим речима, деонтологија утврђује принципе професионалног понашања медицинских радника.''}}

;Морални кодекс

Термин „морални кодекс” односи се на ближе одређивање свих медикодеонтолошких принципа понашања медицинских радника, који се наводе у деонтологији. Морал савременог лекара је пројекција у којој је човек централна вредност. Зато је лекар увек и стално на испиту морала, па слободно можемо у том смислу парафразирати ову реченицу:

{{цитат2|''Само добар човек може бити добар лекар. <small>(Hermann Nothagel)<ref>Max Neuburger: ''Hermann Nothnagel.'' Vienna, 1922.</ref></small>''}}

 

== Историјат ==