Ветеринарска медицина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
'''Ветеринарска медицина''' ({{јез-лат|veterinarius}}) је грана [[медицина|медицине]] која се бави [[Превенција|превенцијом]], [[Дијагностика|дијагностиком]] и [[Терапија|лијечењем]] [[болест]]и, [[поремећај]]а и [[повреда]] [[животиње|животиња]]. Обим ветеринарске медицине је широк, који покрива све животињске [[Врста (биологија)врста|врсте]], домаће и дивље, са широким спектром услова који могу утицати на различите врсте.
 
Ветеринарска медицина је веома распрострањена, и са и без стручног надзора. Професионалну његу најчешће предводе [[ветеринар]]и, али и [[ветеринарски техничар]]и.
Ред 6:
 
== Историја ==
[[Стари Египат|Египатски]] [[Папирус из Кахуна]] ([[19. век п. н. е.|1900. п. н. е.]]) и [[Веде|Ведска]] литература у античкој Индији (Шалихотра) су једни од првих писаних извора о ветеринарској медицини. Први будистички цар Индије [[Ашокин едикт|едиктом Ашоке]] каже: „Краљ Пијадаси ([[Ашока]]) је омогућио двије врсте медицине, медицину за људи и медицину за животиње. Гдје нема [[Лековите биљке|љековитог биља]] за људе и животиње, наредио је да се купи и посади“.
 
Први покушаји да се организује и регулише праксу третирања животиња фокусирала се на [[коњи|коње]] због њиховог [[Економија|економског значаја]]. У средњем вијеку око [[475]]. године, [[поткивач]]и су комбиновали свој посао са поткивањем са много ширим задатком „лијечења коња“. [[Лорд-мајор Лондона]] [[1356]]. године забринут због лошег стања бриге о коњима у граду, свим поткивачима који раде у кругу од 7 миља од града Лондона наредио да оснују удружење које би регулисали и унапређивало њихов рад. То је довело до оснивања Поштоване компаније поткивача [[1674]]. године.<ref>Hunter, Pamela (2004). [http://books.google.co.uk/books?id=TLyFllgGgu0C&pg=PA4&dq=Charles+Benoit+Vial+de+St+Bel&hl=en&sa=X&ei=oiwnUcyXK8XL0AXAnoD4Bg&redir_esc=y#v=onepage&q=Charles%20Benoit%20Vial%20de%20St%20Bel&f=false ''Veterinary Medicine: A Guide to Historical Sources''], p. 1. Ashgate Publishing, Ltd.</ref>