Турисмунд је био најстарији од шесторице синова визиготског краља Теодориха I. Имао је и неколико сестара, од којих је једна 449. удата за Рехијара краља [[СвебиСвеви|Свеба]]. Једна друга сестра била је удата за [[Хунерих]]а, сина [[Вандали|вандалског]] владара [[ГејзерихГејсерих|Гејзериха]]а (429?). Међутим, када је Гејзерих уочио прилику да ожени Хунериха Евдокијом ћерком цара [[Валентинијан III|Валентинијана III]], оптужио је своју снаху да је планирала његово убиство и вратио је унакажену оцу, због чега је пропао вандалско-визиготски савез.
Године 451. среће се са својим братом Теодорихом у војсци свог оца који је са римским војсковођом [[Флавије Аеције|Аецијем]]м склопио савез против [[Атила|Атиле]]. У одлучујућој [[Битка на Каталаунским пољима|бици на Каталаунским пољима]] у близини [[Троа|Троје]] налазио се на левом крилу које је предводио Аеције, где је дошло до првог судара са [[Хуни]]ма. Борба се наставила и током ноћи. Тада је Турисмунд дошао близу хунског града. Избегао је заробљеништво само захваљујући храбром држању својих људи. Другога дана је откривен Теодорихов леш, па је Турисмунд на сахрани извикан за краља.
После битке на Каталаунским пољима Турисмунд је хтео да поново нападне Хуне и освети оца. Међутим, Аеције, који није хтео да Готи ојачају, успео је да Турисмунда одврати од ове замисли. Турисмунд се одмах вратио кући у [[Тулуза|Тулуз]], страхујући да би његова браћа могла да уграбе краљево благо које се налазило тамо и на тај начин дођу до власти. Турисмунд је међутим остао на власти.
Као и отац настојао је да ојача независну готску државу и прошири своју власт. То је неизбежно водилу сукобу са Римом. Ако је Турисмунду као његовом брату Теодориху учитељ био каснији цар [[Авит]], то на њега сигурно није имало већег утицаја. [[Сидоније Аполинар]] га зове најокрутнијим готским краљем (regem Gothiae ferocissimum). Док је Аеције био заузет Хунима у Италији (452), Турисмунд је успешно напао [[Алани|Алане]], који су становали око [[Орлеан]]а у долини [[Лоара|Лоаре]]. Међутим, док је напад на Алане могао да се протумачи као одмазда против народа који се у Атилиној близини највише држао, препад на јаке зидине [[Арл (град)|Арла]]а био је довољно јасан знак Турисмундовог непријатељског расположења према Римљанима. Турисмунд је, међутим, ушао у преговоре са галским преторијанским префектом [[Фереол]]ом, који је успео да га на једној гозби наговори на повлачење. Ова чињеница се огледа и у Фредегаровој причи по којој је Турисмунд због изузетно драгоцене посуде пристао на мир. У сваком случају, поред префектовог умећа убеђивања своју улогу је одиграо и поклон. Међутим, суштински разлог Турисмундовој изненадној предусретљивости биле су узнемиравајуће вести које су долазиле из престонице. Његово непријатељско држање према Римљанима чини се да је било узрок његовим напетим односима са браћом Теодорихом и Фредерихом, који су се сад латили оружја.
