Алфонсо VIII од Кастиље — разлика између измена

м
Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
мНема описа измене
м (Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ))
Супруга му је била [[Елеонора Енглеска, краљица Кастиље|Елеонора Енглеска]] и са њом је имао само једно дете, сина [[Енрике I од Кастиље|Енрикеа]], који га је и наследио на престолу.
 
Био је један од најспособнијих ратничких краљева у историји Шпаније. У савезу са својим ујаком краљем Леона, Алфонсо је започео успешан противнапад против Алмохада <ref name="automatski generisano1">[[Сидни Пејнтер]], Историја Средњег века 284-1500, Clio, 1997. 226., 227. и 557. стр.</ref>, полудивљих берберских племена, фанатичних приврженика ислама, који су нагрнули из Северне Африке <ref name="automatski generisano2">А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. Бeоград</ref>. Они су одмах довели појачања из [[Африка|Африке]] у сусрет кастиљској војсци. У великој бици која се одиграла Аларкосу 1195. године Алфонсо је био тешко поражен, док је његова војска уништена. Његов ујак и краљ Наваре, који нису успели да му пошаљу снаге које су претходно обећали, искористили су његов пораз да упадну у Кастиљу; ипак, Алфонсо их је протерао из земље и припремио се да још једном нападне муслимане. У наредних десет година обе стране су се спремале за одлучујућу војну. Алмохади су сакупили све снаге муслиманске Шпаније и пребацили свеже трупе из Африке. Папа је прогласио крсташки рат против муслимана и Алфонсовој војсци су се придружили многи европски витезови, које је предводио у Шпанији рођени надбискуп [[Нарбона|Нарбоне]], а такође и јединице свих хришћанских државица, изузев [[Леон]]а. Две војске су се сусреле 16. јула 1212. године код Лас Навас де Толосе. Била је то надмоћна победа хришћанског оружја и крај моћи Алмохада <ref name="automatski generisano1">[[Сидни Пејнтер]], Историја Средњег века 284-1500, Clio, 1997. 226., 227. и 557. стр.</ref> <ref name="automatski generisano2">А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. Бeоград</ref>.
 
Кад се сад извојевала победа над муслиманима, Алфонсо је почео борбе са другим хришћанским државицама, што је била његова највећа слабост. Тако да је рат против Алмохада обновљен тек за време његовог унука Фернанда III Светог, који је ујединио Кастиљу и Леон <ref name="automatski generisano1">[[Сидни Пејнтер]], Историја Средњег века 284-1500, Clio, 1997. 226., 227. и 557. стр.</ref>.
 
== Извори ==
1.572.075

измена