Википедија

Јава — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене
Ред 5:
|+<big>'''Java'''</big>
|-
| align="center" colspan="2" style="background:#f9f9f9;" |[[СликаДатотека:JavaLocatie-1-.png|270п]]
|-
| align=center colspan=2 style="background:#f9f9f9;" |[[СликаДатотека:Java Topography.png|270п]]
|-
|'''[[Држава]]'''
Ред 36:
 
== Географија ==
[[СликаДатотека:Central Jakarta.JPG|мини|лево|300п|Центар [[Џакарта|Џакарте]]]]
Јава се налази у [[Индијски океан|Индијском океану]], јужно од [[Борнео|Борнеа]], а источно од [[Суматра|Суматре]]. Острво има 126.650 -{[[km²]]}- а с малим околним острвима и острвом [[Мадура]] површина му је 132.107 -{km²}-
 
Ред 43:
Острво је изузетно плодно. На западном делу су још само мале површине покривене [[џунгла|џунглом]], а према истоку постаје све сувље. Све слободне површине су култивисане и узгаја се читав низ [[пољопривреда|пољопривредних]] култура. Но, превладава узгој [[пиринач|пиринча]].
 
Природа је на Јави врло разнолика. Од џунгле, преко [[савана]] и [[мочвара]] с [[мангрова]]ма до низа [[вулкан]]а од којих су неки још активни и [[кратерско језеро|кратерских језера]]. Бројни [[храм]]ови доказ су врло разнолике културне историје из прет [[колонија]]лног времена. Најзначајнији су [[будизам|будистички]] [[храм]] у [[Боробудур]]у и [[хиндуизам|хиндуистички]] у [[Прамбанан]]у.
 
Јава је административно подељена на четири провинције: ''Батан'' и ''Јава Барат'' (западна Јава), ''Јава Тенгах'' (средишња Јава) и ''Јава Тимур'' (источна Јава). Поред тога, ''Џакарта'' је издвојена и под директном је управом централне власти, а ''[[Џогџакарта]]'' је аутономна кнежевина.
Ред 50:
 
== Геологија ==
[[slikaДатотека:Semeru Bromo Temple.JPG|мини|300п|десно|Вулкан Бромо]]
 
Јава се, заједно са суседним сјеверозападно смештеним већим острвом [[Суматра|Суматром]] и низом мањих [[острво |острва]] источно од Јаве налази уз руб [[јарак Сунда|јарка Сунда]] који је део [[субдукција|субдукцијске]] зоне северног дела [[аустралијска тектонска плоча|аустралијске тектонске плоче]]. То подручје ће - с гледишта земљине историје - релативно брзо нестати са [[Земља|земљине]] површине.
 
Јава, која је готово у целини [[вулкан]]ског порекла, је део тзв. [[пацифички ватрени прстен|пацифичког ватреног прстена]] који се налази уз руб читавог [[Пацифик]]а. На острву се налази 38 делимично угашених а делимично активних вулкана. Број активних вулкана у Индонезији је око 130.
Ред 58:
Међу најпознатије вулкане на Јави спадају Бормо (2.329 -{m}-) и Мерапи (око 2.985 -{m}-). Мерапи се сматра једним од најопаснијих вулкана на свету.
 
Поред вулканизма, темељем [[геологија|геолошких]] датости често долази до [[земљотрес|земљотреса]]а. Последњи тежак земљотрес догодио се 27. маја 2006. Центар се налазио око 25 -{[[km]]}- југозападно од Џакарте у дубини од око 10 -{[[km]]}-. Главни земљотрес, након којег је следило још око 1.000 мањих, према подацима [[ОУН]]-а од 5. јуна 2006. погинуло је око 5.800 а рањено је око 57.800. Уништено је или тешко оштећено више од 130.000 кућа, а до 650.000 људи је остало без крова над главом. Вулкан Мерапи који је у близини најтеже погођеног града Бантул, је недељама прије земљотреса појачао своју активност, а кратко након првог земљотреса избацио је облак [[плин]]ова и [[пепел]]а висок 3,5 -{km}-. У данима након потреса, вулкан је најмање удвостручио своју активност.
 
== Историја ==
Ред 65:
 
=== Претколонијално раздобље ===
[[СликаДатотека:Borobudur-complete.jpg|мини|десно|300п|[[Боробудур]], будистички храм]]
[[СликаДатотека:Prambanan.jpg|мини|десно|300п|[[Прамбанан]], хиндуистички храм]]
У првом миленијуму после Христа на Јави су се учврстили [[будизам]] и [[хиндуизам]] и стопили се с од раније постојећим веровањима тамошњег становништва. Обликовало се више краљевина, од којих су нека била врло снажна. Тако је у неком дужем раздобљу, од половине 14. века па све до почетка 16. века краљевина [[Мајапахит]] проширила свој утицај на целу Јаву, [[Суматра|Суматру]], [[Борнео]], већи дио [[Малајско полуострво|малајског полуострва]] па све до [[Тимор]]а и данашњих [[Филипини|Филипина]]. Главни град је био у источној Јави, у околини данашњег града Сурабаја.
 
Јава је имала велике користи од контролисања важних морских путева према [[Кина|Кини]], но [[култура|културни]] утицај су имале прије свега засаде које су дошле из [[Индија|Индије]]. Слични процеси одвијали су се и на суседној [[суматра|Суматри]].
 
Почетком [[15. век|15. века]]а из индијске покрајине [[Гуџарат]] на острво долазе [[ислам|муслимански]] трговци, и почиње исламизација.
 
=== Раздобље колонијализма ===
Прве трговинске везе су [[1597]]. успоставили [[Португал]]ци, али су их ускоро истиснули [[Холанђани]] који су стигли на острво [[1594]]. Половином [[1619]]. Холанђани освајају [[Џакарта|Џакарту]] и под именом Батавиа претварају ју у центар свог [[колонија|колонијалног]]лног царства у [[Азија|Азији]]. На Јави се Холанђани у почетку задовољавају само владавином тим градом. У својим међусобним размирицама, неки јавански владари су прихватили помоћ [[технологија|технолошки]] надмоћнијих Холанђана, али су за узврат морали дозволити дјеловање [[Холандска источноиндијска компанија|Холандској источноиндијској компанији]]. Тако је Компанија током 17. века преузела контролу над целим острвом. Јава се налазила на чворишту азијских морских путева, што је омогућило Холанђанима контролу трговине изван [[Индија|Индије]] којом су доминирали [[Енглези]].
 
Истовремено са утврђивањем колонијалне власти, на Јави се шири ислам. Домаће становништво га је доживело као противтежу [[Европа|европској]] култури колонизатора, што је помогло његовом популаризовању. С друге стране, Холанђани се нису претерано трудили да христијанизирају [[Јаванци|Јаванце]].
Ред 80:
Холанђани су као порезне извршитеље запошљавали [[Кинези|Кинезе]], што их је учинило врло омраженим код домаћег становништва. Напетости су расле и између колонијалне власти и Кинеза, јер су власти доживљавале неконтролисано усељавање Кинеза као опасност за своју власт. Резултат таквих односа је био [[погром]] хиљаде Кинеза који се [[1740]]. догодио у Батавији.
 
Почетком [[19. век|19. века]]а Холандска држава преузима директну контролу над [[колонија|колонијом]] без посредовања своје Источноиндијске компаније, и у сарадњи са месним племством појачава господарско злоупотребљавање домаћег становништва.
 
[[1825]].-[[1830]]. долази до [[народни устанак|народног устанка]] против Холанђана због увођења нових давања коју је требало да домаћи становници плаћају на жетву [[пиринач|пиринча]]. Борбе су животом платили више од 200.000 Јаванаца и око 8.000 Европљана.
 
[[1830]]. колонијална власт уместо [[најам|најма]], одређује сељацима обвезу, да 1/5 своје земље ставе на располагање властима и да на том делу узгајају оно што им власт пропише. Уз то, били су обвезни 66 дана годишње радити за рачун власти. У пракси, ова је обавеза сељака према власти често значајно надилазила званично прописану обвезу. Производи су касније превожени у [[Европа|Европи]] и тамо продавани уз врло висок профит.
 
== Језик ==
Поред службеног [[Индонезијски језик|индонезијског]] језика, у средишњем и источном делу Јаве говори се [[јавански језик]]. На западном делу Јаве превладава [[сундски језик|сундски]].
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јава”