Википедија

Медицинска етика — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 160:
'''Жуто''': правно је легализовано асиистирано самоубиство <br />'''Зелено''': правно је регулисна пасивна еутаназија<br />'''Црвено''': парно је забрање било какав облик еутаназије<br />'''Црно''': нејасна правна ситуација]]
Медицинска еутаназија су активни и пасивни поступци и акције здравственог особља, пре свега лекара, у циљу изазивања смрти болесника у завршној фази болести, или болесника којима не прети блиска смрт, али који су болешћу и инвалидношћу угрожени у тој мери да је њихов живот праћен искључиво болом, патњом и мизерним животом.
 
;Синоними
„Убиство из самилости“ ({{јез-енг|Mercy killing}}) или „достојанствена смрт“ ({{јез-енг|Death with dignity}}).
;Еутаназија кроз историју
ЕутаназичкеЕутаназија је увек била у центру људских размишљања када је у питању тешко оболели болесник за кога нема успешна терапија, тако да еутаназичке идеје нису нешто ново и нису настале у технолошки ефикасном времену. Историјски гледано оне потичу још из древног Египта, а биле су присутне и код грчких и римских филозофа и државника. Према писању неких историчара, на острву Косу, родном крају Хипократа, постојао је обичај да старије особе, неспособне за привређивање, једном годишње заједнички испијају чашу отрова. Платон и Сократ јавно су се залагали за ујкањање тешко инвалидне деце. У „Идеалној држави“ Аристотела, инвалидној деци није било одређено право на живот., а о самој еутанзији говорио је;
{{цитат2|''Боље је да заврши живот управо тако као да напуштамо банкет, ни жедни ни пијани.''}}
Марко Аурелиус је бранио право личности да саму себе ослободи интелектуалне детериорације.<ref>Milenković, M., ''Eutanazija,'' Skoplje, 1940</ref>
 
Насупрот ставовова Платона Аристотела и Сократа, Хипократ је у својој заклетви против било којег облика еутаназије:
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Медицинска_етика”