Побуна у Источној Немачкој — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 8:
== Демонстрације ==
Важан догађај иза Гвоздене завесе догодио се након [[Јосиф Стаљин|Стаљин]]ове смрти у марту [[1953]]. године. Демократске снаге у целој источној Европи понадале су се да је совјетска доминација при крају, а у томе су их често охрабривали и радиопрограми емитовани са Запада. У јуну 1953. вођство СЕД-а је у намери да повећа животни стандард представило политку „Нови смер“. Економска политика уведена на иницијативу економисте Маљенкова у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] значила је веће инвестиције у лаку индустрију и потрошачка добра. Иако је та мера требало да иде њима на руку, за источнонемачке раднике то је значило повећање ионако високих квота. Одлука [[Политбиро]]а да поправи статистику радног учинка за десетак постотака била је кап која је прелила чашу. Дана [[16. јун]]а 1953. скупина грађевинских радника у Источном Берлину покренула је штрајк
У јутро [[17. јун]]а у средишту Источног Берлина окупило се сто хиљада демонстраната, а све већи број је долазио. Истовремено је у свим осталим источнонемачким градовима био заустављен рад или је дошло до неког облика протеста па је више од четири стотине градова и села било захваћено демонстрацијама. У [[Дрезден]]у су демонстранти заузели радио-станицу и почели са емитовањем противрежимских порука, а у граду [[Хале]]у су исто чиниле локалне новине. Демонстранти су тражили повратак старих радних квота, али њихови захтеви су брзо проширени из привредних у политичке па је затражена оставка источноњемачког водства и расписивање слободних избора. Извештаји су говорили о паролама против комунизма и хваљењу америчког председника [[Двајт Д. Ајзенхауер|Ајзенхауер]]а, а све је прерасло у нападе на владине зграде и скидање комунистичких обележја, па чак и у покушај ослобађања политичких затвореника из затвора у Барнимштрасе. Истог јутра је на источноберлинском [[Александерплац]]у пала и прва жртва
== Последице ==
|