Медицинска етика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 181:
Пацијент у одређеним случајевима може одбити лечење што може бити из рациналних, или ирационалних разлога, или да једноставно нема разлога. Уколико пацијент не дозвољава преглед лекар нема право да га додирне. У свим тим осетљивим ситуацијама, како се лекар не би оглушио о начело нешкодљивости, потребно је да покаже много стрпљења и одвоји потребно време како би и пацијенту објаснио шта ће радити и какав је значај како прегледа тако и терапије.
Уколико је пацијент ментално неспособан, било привремено или трајно, обавеза је лекара да делује у најбољем интересу за пацијента. У геријатријској пракси ментална неспособност је веома честа. Процењивање менталне способности није увек једноставно, нарочито у случајевима благе поремећености менталне стабилности.<ref>Đurđević, N. (1994): Pretpostavljeni pristanak pacijenta na liječenje. U knjizi: Medicinskopravo i medicinska etika. Institut društvenih nauka – Centar za pravna istraživanja, Beograd.</ref><ref>Kaličanin, P.: ''Psihijatrija i zaštita prava mentalno oboljelih''. Institut za mentalno zdravlje,Beograd.</ref><ref>Kaličanin, P. (1999): ''Medicinska etika i medicinsko pravo,'' Institut za mentalno zdravlje,</ref>
{{цитат2|''У медицинској пракси не постоје два иста случаја, сваки је особен на свој начин и према сваком пацијенту лекар треба да има индивидуалан приступ. Поштовањем овог принципа лекар неће нашкодити пацијенту, маде је то понекад тешко у пракси и применити.''}}
| |||