Психопатологија памћења — разлика између измена

'''Психопатологија памћења''' представља способност мозга да информације, које до њега допиру, ускладишти и да их из тог складишта може опет оживети. <ref>''Hudolin V.'' '''Psihijatrija.''' ''Stvarnost. Yagreb, 1984.''</ref>

Поремећаји памћења се деле на квалитативне, квантитативне и поремећаје временског тока догађаја.<ref name="Мар ј." /><ref name="кећ">''Кецмановић Д''. Ц'''имптоми и синдроми психичких поремећаја'''. ''Медицинска књига, Београд - Загреб, 1988.''</ref><ref name="Радојч.">''Радојчић Б. М.'' '''Психопатологија'''. ''Медицинска књига, Београд - Загреб, 1987.''</ref><ref>''Голубовић Г. З.'' '''Психопатологија опши део'''. ''Здравствени центар, Бор, 2004''.</ref><ref>''Десимиоровић В.'' '''Медицинска психологогија са основама психопатологије.''' ''Науке, Београд, 1997.''</ref><ref>''Крајгер-Гузина А.'' '''Психијатрија за дефектологе.''' ''Научна књига. Београд, 1995.''</ref>

Поремећајем доминира промена обима и јасноће [[репродукција]]. Клинички облици квантитативних поремећааја су:<ref name="Ниш">''Горан З. Голубовић''. '''Основи опште психопатологије'''. ''Униграф Ниш, 2008''</ref>

Пролазна заборавност се јавља у оквиру стања са наглашеним [[емоције|емоционалним]] тоном: страх, бес, поспаност, замор и сл.<ref name="м. Ле.">''Миомир Љ. Лештаревић'', '''Форензичка психопатологија''', ''Београд 2005''</ref>

Амнезија представља одсуство памћења, илинеспособност репродукције догађаја из одређеног временског периода. Амнезије се могу манихествовати у виду делимичне (изостају одређени садржаји из целине) амнезије, трајне (немогућност присећања свих догађаја и доживљаја у одређеном временском периоду, најчешће у поремећају свести), амнезије. <ref name="псмп" /><ref name="кећ" /><ref name="Радојч." /><ref name="Ниш" />

[[Конфабулација]] се односи да догађаје и доживљаје који се нису одиграли, нема упамћивања, већ произвољне конструкције маште, који настаје како би се пребродио процеп, празнина у сећању. Болесник измишља садржаје, како би њима попуни и премостио празнине у сећању. Типићно се јављају код обољења у вези са пролонгираном употребом [[Дрога|аклкохола]], када је позната као Карсокољева психиза. Пацијент уизносећи податке о себи, свом кретању и активностима у току дана, наилази на "рупе" у сећању. Сопственом иницијативом попуњава те рупе, или некритички прихвата сугестије саговорника (да, тада сам тамо био...), не желећи да његов дефицит [[пажња|пажње]] буде верификован. Конфабулације се могу јавити и код здравих особа, посебно у условима истраживаног поступка. <ref>[http://www.hrleksikon.info/definicija/konfabulacija.html ''definicija/konfabulacija''] ''(приступљено 15.11.2013. год.)''</ref><ref>[http://proleksis.lzmk.hr/32085/ ''конфабулација''] ''(приступљено 15.11.2013. год.)''</ref><ref name="м. Ле." /><ref name="кећ" /><ref name="Ниш" />

Поремечаји временског тока истовремено захватају и сверу [[перцепција|перцепције]] и сверу [[памћење|памћења]]. Ту спадају феномени као што су: -{''deja vu''}- илити виђено, -{''deja entendu''}- илити већ чуто, -{''deja eprouve''}- илити већ доживљено, -{''deja fati''}- илити већ урађено, -{''deja pense''}- илити већ промишљено, -{''deja raconte''}- илити већ речено, -{''deja voulu''}- илити већ пожељено, -{''james fait''}- илити никада урађено, -{''james pense''}- илити никада помишљено, -{''james raconte''}- илити никада речено -{''james vu''}- илити никада виђено, -{''james etendu''}- илити никада чуто, -{''james eprouve''}- илити никада доживљено, и -{''james voulu''}- илити никада пожељено.<ref>-{''Cambell R. J.'' ''Psychiatric dictonary''. ''Oxford university press. New York, Oxford, 1996.''}-</ref>