Марисав Петровић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 26:
== Биографија ==
Марисав Петовић је рођен у селу [[Градац (Баточина)|Градац]] (данас [[општина Баточина]]) које се налази око 20 километра од [[Крагујевац|Крагујевца]]. Завршио је само основну школу. У почетку је био наклоњен левичарским идејама, али је убрзо постао највећи противник [[комунизам|комунизма]]. Пратио је [[Димитрије Љотић|Димитрија Љотића]] на свим скуповима које је одржавала странка [[Југословенски народни покрет Збор|Збор]]. На изборима 1938. године Марисав Петровић био је носилац листе Збора у Лепеничком срезу.
 
=== Улога Марисава Петровића у стрељању Крагујевчана ===
Након почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]], по налогу Димитрија Љотића формирао је Пети српски добровољачки корпус. За пети српски добровољачки корпус везано је учешће у [[Масакр у Крагујевцу|Масакру у Крагујевцу]] у коме је убијено скоро 3.000 грађана Крагујевца и околних села. Српски историчар [[Ђоко Слијепчевић]] у својој књизи „Југославија уочи и за време Другог светског рата“ пише да су Немци 20. октобра рано ујутро, око пет часова, блокирали основну школу где је био ''V Добровољачки одред'', који се није могао појављивати изван зграде. Блокада школе трајала је све до 15 часова, тј. до завршетка рације.{{sfn|Slijepčević|1978|pp=340-342}}
 
Марисав Петровић је заједно са Милошем Војновићем, који је дошао у Крагујевац са циљем да формира ''-{X}- Добровољачки одред'', отишао до немачке Крајскомандантуре да се обавести о разлозима блокаде и сабирања грађана. У Крајскомандантури су дознали да је наређена одмазда за 10 погинулих и 26 рањених Немаца и да ће због тога бити стрељано 2.300 људи. Запрепашћени овом страшном вешћу Петровић и Војиновић одлазе до мајора Кенига, шефа казнене експедиције, који прек и љут, одбија да разговара са њима.
 
У свом извештају Марисав Петровић пише:{{sfn|Slijepčević|1978|pp=342}}{{цитат|''На дан 19. октобра изјутра у читавом граду почела је рација. Немци су све мушкарце од 16 до 60 година похапсили и затворили у артиљеријску касарну код Сајмишта. Хапсили су све одреда; по кућама, на улици, у кафани, ђаке и професоре у школи, чиновнике из свих надлештва па и раднике који су радили на улицама и Лепеници. Било је ухапшено преко 6.000 људи.}}''
 
Даље, Марисав Петровић наводи да му је 19. октобра командант казнене експедиције тражио да у току дана састави списак комуниста и „оних који шире пропаганду“. Он се обратио градском представништву градске полиције која му је дала списак од 60 људи који су већином већ били у шуми.{{sfn|Slijepčević|1978|pp=342}}
 
Иако војници Марисава Петровића нису активно учествовале у погубљењима важно је напоменути да су у време привођења, али и током самих стрељања асистирале немачким војницима.<ref>{{cite web|title=У Шумарицама одата почаст стрељанима|url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/U-Sumaricama-odata-pocast-streljanima.sr.html|work=politika.rs|publisher=Политика онлајн|accessdate=29. 10. 2013.|author=Иван Тор|date=21. 10. 2013.}}</ref
 
== Референце ==
{{reflist|2}}
 
== Литература ==
 
{{DEFAULTSORT:Петровић, Марисав}}