Википедија

Београд у Народноослободилачкој борби — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
[[Датотека:Kalemegdan 1.jpg|десно|мини|250п|Споменик „[[Победник (споменик)|Победник]]“ на [[Калемегдан]]у]]
[[Датотека:Spomenik obešenim rodoljubima 1941 u Beogradu.JPG|мини|десно|250п|Споменик обешеним родољубима на [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]], августа [[1941]].]]
[[Краљевина Југославија]] је [[25. март]]а 1941. пристуила [[Тројни пакт|Тројном пакт]]. Због чега је [[27. март]]а уследио масовни протест у [[Београд]]у и [[Војни пуч од 27. марта 1941.|државни удар]]. Град је [[6. април|6]]. и [[7. април]]а тешко [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардован]] од стране [[Луфтвафелуфтвафе (Вермахт)|немачке авијације]] и убијено је на хиљаде људи. Југославију су напале немачке, италијанске, мађарске и бугарске снаге. Београд је окупиран [[13. април]]а, а [[срем]]ска предграђа су ушла у састав [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], нацистичке марионетске државе.
 
Одмах по окупацији Београд је постао центар окупационе власти у [[Србија|Србији]]. У граду су формирани логори, [[Бањички логор|Бањица]] и [[Логор Сајмиште|Сајмиште]], кроз које је прошло око 450.000 људи, а стрељано је преко 70.000 затвореника. Током читавог рата у Београду је постојао јак покрет отпора, који је вршио саботаже и диверзије, а неколико хиљада Београђана је отишло у [[партизански одреди Југославије|партизанске одреде]] који су дејствовали у околини Београда. Београд је [[16. април|16.]] [[17. април]]а [[1944]]. године, доживео још једно [[бомбардовање Београда (1944.)|бомбардовање]], [[Савезнициантихитлеровска у Другом светском ратукоалиција|савезничко]], у којем је погинуло око 1.200 грађана.
 
Борбе за ослобођење града су почеле [[13. октобар|13.]] и [[14. октобар|14. октобра]], а град је коначно ослобођен [[20. октобар|20. октобра]] 1944. Ослободили су га заједничким снагама, јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ Југославије]] и [[Црвена армија|Црвене армије]].
Ред 12:
{{Главни чланак|Бомбардовање Београда 1941.|Априлски рат}}
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 141-1005, Belgrad, Zerstörungen.jpg|мини|десно|250п|Београд у рушевинама, априла 1941.]]
[[Датотека:Spomenik pilotima 1941.JPG|десно|мини|250п|Споменик браниоцима Београда, априла 1941, на [[Градска општина Нови Београд|Новом Београду]]]]
[[6. април]]а [[1941]]. године Немачка авијација отпочела је ваздушне нападе на [[Београд]]. први напад, у три таласа, уз учешће 234 бомбардера и 120 ловаца трајао је од 6:30 до 8:00 часова. током дана су изведена још три напада. Гађани су објекти: железничка станица, електрична централа, болнице, стамбене четврти и склоништа у парковима. До 8. априла је од бомбардовања погинуло око 12.000 лица. Порушене су 672 зграде, јако је оштећена 1.601 зграда, а делимично је оштећено 6.829 зграда.
 
Ред 19:
Услед изненадног напада на Београд 6. априла 1941. године, један број Југословенских авијатичара, пилота ловаца, винуо се у небо без посебне наредбе и покушао, храбро и пожртвовано да брани слободу своје земље и да се супростави непријатељу.
 
За одбрану Београда био је одређен VI ловачки пук, смештен у [[Земун]]у и [[Прњавор (градРепублика Српска)|Прњавору]]. Овај пук је имао 43 авиона ловаца и храбре ваздухопловце, који су пружили снажан отпор. Непријатељ је био збуњен храброшћу Југословенских пилота. Јунаштвом се истакао пилот-ловац [[Душан Борчић]], који се први винуо у сусрет непријатељу и храбро погинуо. У тој неравноправној борби изгинули су: [[Милош Жуњић]], [[Михо Клавора]], [[Јово Капесић]], [[Бранислав Тодоровић]], [[Карло Штребек]], [[Милутин Петров]], [[Миливоје Бошковић]], [[Владимир Горуп]] и [[Добрица Новаковић]]. Ови храбри пилоти часно су бранили Београд. У знак сећања на њих и поштовање према њиховом јунаштву једна београдска улица, на [[Звездара|Звездари]] носи име Улица Десет авијатичара.
 
У Београду је [[12. април]]а 1941. године ушло извиђачко одељење немачког 41. моторизованог корпуса из правца [[Панчево|Панчева]]. Током ноћи и јутра у град су ушли делови VII оклопне дивизије из правца Земуна и XI оклопне дивизије из правца [[Топола|Тополе]].
Ред 31:
Први логор у [[Београд]]у формиран је [[5. јул]]а [[1941]]. године на [[бањица|Бањици]] у бившој касарни 18. пешадијског пука. Управник логора био је злогласни [[Светозар Вујковић]], некадашњи агент у Управи града Београда. Логор је функционисао до почетка октобра [[1944]]. године. За три и по године постојања кроз њега је прошло око 250.000 људи, а убијено је преко 30.000.
 
На левој обали [[Сава (река)|Саве]], на некадашњем [[Логор Сајмиште|Сајмишту]], [[Немци]] су октобра 1941. године, формирали посебан логор, намењен [[Јевреји]]ма. Касније су поред Јевреја, у логору били заточени и таоци, антифашисти, присталице [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП]]-а и др. Логор је постојао све до јула 1944. године, када је расформиран, јер је био оштећен приликом [[Бомбардовањебомбардовање Београда (1944.)|савезничког бомбардовања]]. Кроз логор је прошло око 200.000 људи, од чега је убијено преко 40.000.
 
== Београд центар устанка народа Југославије ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Београд_у_Народноослободилачкој_борби”