Ернст Лудвиг Кирхнер — разлика између измена

Кирхнер је студирао [[архитектура|архитектуру]] у [[Дрезден]]у. Заједно са својим пријатељима [[Ерих Хекел|Ерихом Хекелом]] и [[Карл Шмит Ротлуф|Карл Шмит-Ротлуфом]] основао је у Дрездену уметничку групу [[Мост (уметност)|Мост]] ({{јез-нем|Die Brücke}}) са циљем да се превазиђе [[академизам|академско сликарство]]. Снажан утицај на њих имао је плошни начин сликања [[Пол Гоген|Пола Гогена]] и [[Едвард Мунк|Едуарда Мунка]] као и колорит [[Винсент ван Гог|Винсента ван Гога]] и [[фовизам|фовиста]]. Пошто су чланови групе заједно сликали у једном [[атеље]]у дошли су до међусобно веома сличног стила. Кирхнер се бавио углавном [[предео|пејзажима]], призорима града, [[акт]]овима и [[портрет]]има. Године [[1911]]. група се преселила у [[Берлин]]. Тамо су настале Кирхнерове слике велеграда насликане динамичним начином сликања и са оштрим ивицама типичним за његов стил (''[[Улица слика Ернста Кирхнера|Улица]]'', [[1913]]). Године [[1913]]. група се распала. Кирхнер који се одмах по избијању [[Први светски рат|Првог светског рата]] пријавио у војску као добровољац демобилисан је [[1915]]. након штопошто је доживео психички и физички слом. Тада је настао његов потресни аутопортрет ''[[Сликар као војник]]'' ([[1915]]). Након оздрављења настанио се у [[Швајцарска|Швајцарској]]. Сликао је тада бројне, обликом и бојом смиреније пејзаже (''[[Давос у снегу]]'', [[1921]]). Средином [[1930е|тридесетих]] година [[20. век]]а [[нацизам|нацисти]] су запленили преко 600 његових дела и прогласили га за [[дегенерична уметност|дегенеричног уметника]].