Барух Спиноза — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA
Нема описа измене
Ред 25:
== Живот ==
 
Спиноза се родио у [[Амстердам]]у, у [[јевреји|јеврејској]] породици, која се доселила из [[Португалија|Португала]].<ref name="Филозофски лексикон"/> Одрастао у јеврејској заједници и од најранијих година био је другачији од вршњака и веома посвећен изучавању [[Библија|Библије]], [[Талмуд]]а и [[средњовековна филозофија|средњовековне филозофије]].<ref name="Fenomen zla">[http://www.filozofija.net/index.php?option=com_content&task=view&id=1364&Itemid=1 Fenomen zla u filozofiji od klasične patristike do Baruha de Spinoze]</ref> Отац га је послао у школу за рабина, јер је то велика част за сваку јеврејску породицу. У школи се млади Барух истицао лакоћом памћења и проницљивим питањима која је постављао поштованим рабинима. Између [[1652]]. и [[1656]]. године студира картезијанску [[филозофија|филозофију]] у школи Франсис ван Емдем. У 22. години живота је промијенио своје јеврејско име Барух у [[латински језик|латинско]] Бенедикто. Током студија филозофије је развио хетеродоксне концепције о природи божанског, напуштајући традиционална гледишта [[јудаизам|јудаизма]]. Јеврејске старешине га прво моле, а потом му наређују да се тих ствоваставова јавно одрекне. Млади Спиноза то одбија, те га вијеће стараца [[анатема|проклиње]] најтежом анатемом и [[изопштење|изопштава]] из јеврејске заједнице 1656. године.
 
{{цитат2|По пресуди анђела и по решењу светаца, ми прогонимо, одбацујемо, кунемо и проклињемо Баруха д'Еспонозу с одобрењем бога и ове света општине, пред лицем светих књига и шест стотина и тринаест прописа који су у њима садржани: проклињемо га ... свим проклетствима која су написана у књизи закона. Нека је проклет дању и нека је проклет ноћу. Нека је проклет кад леже и нека је проклет кад устаје. Нека је проклет кад полази и нека је проклет кад се враћа... Нека освета и гнев Господа пламте против овог човека ... И нека униште име његово ... Наређујемо вам да нико с њим не проговори ни усмено ни писмено, да нико не борави с њим под истим кровом или четири лакта ближе од њега, да нико не чита спис који је он саставио.<ref name="Филозофски лексикон">Спиноза, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.</ref>}}