|
С обзиром да кретање неког тела не можемо опазити независно од промене његовог положаја у односу на друга тела (на пример кретање воза када се налазимо у купеу или вагону воза са спуштеним завесама), свако кретање у природи је релативно, а не апсолутно. Тело у односу на које одређујемо кретање (промену положаја) других тела назива се референтно тело. Ако још за референтно тело чврсто вежемо (дефинишемо) и одговарајући систем координата које служе за одређивање положаја других тела, онда се такав систем назива и [[референтни систем]] или систем референције. У складу са принципом релативности, сви системи референције су равноправни или еквивалентни.
== Принципи релативности кретања ==
Пошто постоји основна подела референтних система на инерцијалне и неинерцијалне, тако се и ицијаопшта релативидефиниција крњарелативности кретања додатно разврставиразврстава на три различита принципа релативности, а то су:
=== ГалилаГалилејева релативност ===
Галилејева релативност важи само за [[инерција]]лне системе референције, односно системе који се један у односу на други крећу равнораволинијскиравномерно праволинијски. Пошто само у оваквим, инерцијалним, системима важи и [[Галилео Галилеј|Галилеј]]-[[Исак ЊуутновЊутн|Њутнов]] [[њутнови закони|принцип инерције]], инерцијални системи се могу дефинисати и као системи уау којима важе закони Њутнове, класичне, механике.
=== Ајнштајнова специјална релативност ===
[[Алберт Ајнштајн|Ајнштајн]]ова специјаллативностспецијална релативност представља проширење Галилејеве релативности са механичких и на електромагнетне природне појаве. Ајнштајн је први схватио да не постоје посеазлозипосебни разлози због којих у свим системима у којима важе [[њутнови закони|закониутвезакони Њутнове никемеханике]](инеијалиинерцијални системи) не би важили (имали исту форму) и [[Џејмс Клерк Максвел|Максвелови класични закони]] електромагнетизма. Ово тврђење, заједно сеговимса његовим другим постулатом о константности брзине светлости, чини основу његове [[Специјална теорија релативности|Специјалне теорије релативнострелативности]].
=== Ајнштајнова општа релативност ===
релатив
АјнштаАјнштајнова [[Општа теоррелативноститеорија релативности|општа релативност]] представља додатно проширење или уопштење принципа релативности са инерцијалних и на неинерцијалне системе референције. Неинерцијални системи су системи који се налазе у стању неравномерног или убрзаног кретања, односно мењају своју брзину било по интензитету (убрзавају или успоравају), било по правцу и смеру (криволинијско или кружно кретање). За разлику од инерцијалних система, у њима не важе Њутнови закони кретања, јер на тела тада делују силе које немају извориште у другим телима, које се због тога и називају фиктивним или [[Инерцијална сила|инерцијалним силама]] (на пример силе чије деловање осећамо у аутобусу који полази са станице или се зауставља). Ајнштајн је, међутим, у својој Општој теорији релативности изједначио ове инерцијалне силе са [[Њутнов закон гравитације|гравитационим]] (Ајнштајнов [[принцип еквивалентности]]), тако да неинерцијалне системе можемо дефинисати и као системе у којима се опажа деловање инерцијалних или гравитационих сила. Самим тиме он је оквирима своје опште теорије релативности успео да обухвати и гравитационе појаве, што је и био један од његових основних мотива за напуштање, односно, проширење његовог принципа специјалне релативности. Исти метод, којим је, као што се обично каже, „геометризовао“ гравитациону силу Ајнштајну није пошло за руком да примени са успехом и на електромагнетну силу и тако створи јединствену или тоталну теорију физичког поља, због чега се ова теорија још увек сматра искључиво Ајнштајновом теоријом гравитације. Дакле, да закључимо, Ајнштајнова [[општа теорија релативности]] је теорија која, осим у инерцијалним, важи и у неинерцијалним или убрзаним системима референције, као и у оним системима који мирују у гравитационом пољу, или практично у било којим референтим системима који се уопште могу замислити, због чега она и носи придев општа (релативност).
==Врсте кретања ==
|
