Lignini — разлика између измена

{{ВикиБиб2015}}

'''Lignini''' su kompleksni polimeri aromatičnih alkohola . Najčešće se dobijaju iz drveta i sastavni su deo ćelijskih zidova biljaka (Lebo et al., 2001) i nekih algi (Martone et al., 2009).

Lignini (lignum-drvo) nastaju daljom polimerizacijom lignana (dimeri , koji se u prirodi uglavnom nalaze u obliku glikozida). Pored celuloze i hemiceluloze glavni su sastojci lignoceluloznog materijala (oko 30%).

 

 

Lignini su visoko umreženi racemski makromolekuli sa molekulskim masama većim od 10 000 u. Relativno su hidrofobni i aromatičani u prirodi. Stepen polimerizacije je teško izmeriti, zavisi od vremena ekstrakcije i molekula, jer imaju različite skelete umreženja.

Lignini različitih biljnih vrsta se dosta razlikuju. Prirodni lignini podležu hemijskim promenama pod uticajem povišene temperature ili reagenasa. Lignini lako reaguju sa hlorom, što omogućava njihovo uklanjanje u procesu proizvodnje celuloze.

 

 

Lignini su trodimenzionalni, visoko umreženi makromolekuli, koji su nastali enzimskom polimerizacijom tri vrste substituisanih fenola, koji uključuju : koniferil, sinapil i p-kumaril alkohol (slika 1), dajući ogroman broj funkcionalnih grupa i veza.

 

 

 

Postoji širok izbor sirovina za dobijanje lignina: juta, konoplja, pamuk i drvene mase. Stoga, će njihove fizičke i hemijske osobine zavisiti od sirovine i primenjene ekstrakcione metode (Watikins et al., 2015).

Proces dobianja lignina ekstrakcijom odvija se u četri faze prikazane na slici 3:

 

Biomasa se tretira 85% rastvorom (smeša mravlja kiselina/sirćetna kiselina u zapreminskom odnosu 70:30) na temperaturi ključanja 2 časa. Odnos dodatih količina biomasa / rastvarač je 1:8. Nakon hlađenja pulpe na sobnu temperaturu vlakna se filtriraju i ispiraju 80% mravljom kiselinom i toplom destilovanom vodom.

U sledećoj fazi se vrši izdvajanje lignina iz pulpe. Pulpa se tretira 2 časa na vodenom kupatilu, na 80 oC rastvorom smeše peroksi mravlja kiselina/peroksi sirćetna kiselina (dobija se dodavanjem 35% vodonik peroksida u 85% rastvor mravlja kiselina/sirćetna kiselina). Deligninzovana vlakna se zatim odvajaju od rastvora i ispiraju toplom vodom.

Deligninzovana vlakna se tretiraju 35% rastvorom vodonik peroksida 2 časa na vodenom kupatilu na temperaturi od 8 oC. Na kraju se vrši ispiranje pulpe toplom vodom do potpunog odstranjivanja lignina.

Rastvor nastao posle dobijanja pulpe i nakon procesa deligninzacije zagrevan je na 105 oC. Lignin rastvoren u mravljoj kiselini je istaložen dodavanjem destilovane vode (5 puta vise od koncentrovanog rastvora). Posle filtriranja, lignin je ispran destilovanom vodom i osusen u vakumu nad P2O5 (Watikins et al., 2015; Mankar et al., 2012)

 

[[File:Slika 3. Šema dobijanja lignina ekstrakcijom.jpg|мини|центар|400p|Slika 3. Šema dobijanja lignina ekstrakcijom]]

 

 

Lignini se primenjuju za izradu : emulgatora, sintetičkih podova, disperzija, boja i goriva za termičku obradu kolovoza (Mankar et al., 2012).