Цар Срба и Ромеја — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Цар Срба и Грка''' ({{јез-грч|Bασιλεὺς καὶ αὐτoκράτωρ Σερβίας καὶ Pωμανίας}}) је била царска титула коју су користили током постојања [[Српско царство|Српског царства]], само два [[монарх]]а, [[Стефан Душан|Стефан Урош IV Душан]] и [[Стефан Урош V]].
 
== Историја ==
Стефан Душан се прогалсипрогласио за цара [[1345]]. године, а [[16. април]]а [[1346]]. године су га крунисали [[Патријархпатријарх српски]], [[Патријархпатријарх бугарски]] и [[Aрхиепископархиепископ охридски]].<ref>Temperley Harold William Vazeille (2009). [http://books.google.com/books?id=8dapE-FyIewC&pg=PA57&dq=stephen+dushan&hl=cs&ei=8oKvTM2hB8jOswbE4NizDQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCcQ6AEwAA#v=snippet&q=1346&f=false ''History of Serbia''], BiblioLife, str. 72. ISBN 1-113-20142-8</ref> Његову титулу је признала [[Друго бугарско царство|Бугарска]] и остале околне земље, али не и [[Византијско царство|Византија]]. Душанова титула је према византијсковизантијском узору била ''-{Στέφανος ἐν Χριστῷ τῷ θεῷ πιστὸς βασιλεὺς καὶ αὐτoκράτωρ Σερβίας καὶ Pωμανίας}-'' или на [[старословенски језик|старословенском]], уз поједине измјене, ''-{Стефанъ въ Христа бога вѣрни царъ Србълѥмъ и Гръкомъ}-''.
[[Датотека:Paja JovanoviKrunisanje Cara Dusana 2.jpg|мини|десно|250п|''Крунисање Цара Душана'', [[Паја Јовановић]].]]
Када је Стефан Душан под неразјашњеним околностима умро [[1355]]. године, његов син Стефан Урош је поњеопонео титулититулу ''Царацара Срба и Грка'', али је ујак новог цара, [[Симеон Синиша Немањић|Синиша Урош]], оспорио његово право на пријесто, па сам себе прогласио ''Царемцарем Срба и Грка'' и са том је титулом владао [[Царство Симеона-Синише|државом]] са сједиштем у [[Тесалија|Тесалији]]. Након Синишине смрти, његов син [[Јован Урош]] је наставио користити ову титулу све док се није [[1370]]. године замонашио.
 
Титула се престаје користи [[1371]]. године када српска владарска династија [[Немањићи|Немањић]] нестаје. [[Вукашин Мрњавчевић]], српски великаш, понио је титулу ''Краљакраља Срба и Грка'', која је остала у употреби до смрти Вукашиновог сина [[Марко Краљевић|Марка]] 1395. године. [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртко I]] [[Бановина Босна|бан Босне]] се такође прогласио за краља и користио је титулу ''краљ Срба, Босне, Далмације, Хрватске и Приморја'', док је сама Србија остала под влашћу локалних великаша.
 
У народној књижевности кнез [[Лазар Хребељановић]] се понекад назива царем, иако ту титулу никада није носио.