Карађорђев трг (Земун) — разлика између измена

За време земунског Градоначелника [[Стеван Марковић|Стевана Марковића]] (седамдесетих година -{XIX}- века), више пута је потезано питање „инундационог терена“, односно земљишта од тзв. београдске капије на самом улазу у [[Улица Главна (Земун)|Главну улицу]] до ушћа [[Сава (река)|Саве]] у [[Дунав]]. Марковић је у више наврата путовао у [[Загреб]] и на крају успешно по град [[Земун]] (још увек у саставу [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]]) окончао преговоре, који је тиме добио око 700 јутара земље. До краја века порушен је југоисточни одмбрамбени зид, и то од бежанијске до београдске капије, чиме је омогућено ширење ка југу.

Коначно, у последњој деценији пред [[Други светски рат]], са све бржим културним, привредним и социјалним развојем Земуна детаљно је регулисана траса овог дела доњег града. Занимљиво је да је слично бари Венеција у Београду, и овај део Земуна био често плављен подземним водама [[ДунаваДунав]]а као и да је био прекривен баруштинама и то све до основне школе „Светозар Милетић“.

Модернистичка целина (1925-1941) овог дела Земуна у потпуности је очувана на левој страни Карађорђеве, улици [[Улица Мирослава Тирша|Мирослава Тирша]], као и местимично у улицама 22. октобар и Данила Медаковића (ранији назив Августа Цесарца). Ниједна од ових зграда није страдала у Другом светском рату, и то јер су Силе осовине поштеделе град од бомбардовања због значајног удела Немаца у становништву Земуна.

Занимљиво је такође да овај део трга може мало да подсећа на раскрницу у центру [[Београд]]а, односно баш као што Дом синдиката дели [[Булевар краља Александра]] на Дечанску и [[Трг Николе Пашића]] (и даље [[Теразије (улица у Београду)|Теразије]]), тако и зграда која заузима централно место на тргу брутално прекида [[булевар Николе Тесле]], и дели га на поменуте улице 22. октобра и Карађорђеву (и даље Главну). Оно што је још својеврстан куриозитет, јесте да су дуго година после рата овуда уместо аутобуса „15“ и „84“ пролазили тролејбуси, који су прво заменили трамвај „14“, а затим су и они били замењени аутобусима.