Одлив мозгова — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{ФБ032015}}
'''Одлив мозгова''' је [[
== Врсте ==
* ''Организацијски'': Одлазак талентованих, креативних и високо квалификованих радника из великих коропорација нпр. [[Јаху]] <ref>{{cite news|last=Efrati|first=Amir|title=Yahoo Battles Brain Drain|url=http://online.wsj.com/news/articles/SB10001424052970204083204577078403954893904|publisher=Wall Street Journal|accessdate=4 November 2013}}</ref> или [[Мајкрософт]]<ref>{{cite news|last=Yarrow|first=Jay|title=The Microsoft Brain Drain|url=http://www.businessinsider.com/the-top-executives-who-have-left-microsoft-2012-11|accessdate=4 November 2013|newspaper=Business Insider|date=Nov 13, 2012}}</ref>. Ово се дешава кад запослени примете да су управа и богатсво компаније нестабилни или неактивни, па самим тим нису у могућности да уђу у корак са њиховим личним и професионалним амбицијама.
* ''Геофрафски'': одлазак високо образованих појединаца и факултетски образованих из свог места пребивања у метрополе.<ref>{{cite news|last=Beaubien|first=Jason|title=Midwest Struggles to Stem Brain Drain|url=http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=88772898|accessdate=4 November 2013|newspaper=NPR|date =
* ''Индустријски'': Премештање радника традиционалних вештина из једног [[индустријски сектор|индустријског сектора]] у други.<ref>{{cite news|title=The Federal Employment Crisis|url=http://www.washingtonpost.com/wp-srv/onpolitics/elections/emptypipeline.htm|accessdate=4 November 2013|newspaper=Washington Post|date =
Као што је случај и са осталим људским миграцијама, друштвено окружење се сматра кључним разлогом за ову смену [[људска популација|популације]]. У земљама из којих се одлази мањак шанси, [[политичка нестабилност]] или угњетавање, [[економска депресија]], опасност по здравље и слично, доприносе одливу мозгова, док земље домаћини обично нуде богате шансе, политичку стабилност и слободу, развијену економију и боље услове живота који привлаче таленте. На индивидуалном нивоу утицај породице (нпр. ближњи који живе у иностранству) као у професионалне склоности, амбиције у каријери и други мотивациони фактори могу бити узети у обзир.
== Порекло и употреба ==
Термин „одлив мозгова“ скован је од стране [[Краљевско друштво|Краљевског друштва]] да опише емиграцију научника и технолога у [[северна америка|Северну Америку]] из постратовске [[европа|Европе]]. Други извор тврди да је овај термин првобитно коришћен у [[Велика Британија|Великој Британији]]
'''Добитак мозгова''' јесте супротан феномен који се користи када постоји висок степен имиграције технолошко квалификованих особа. Постоје друге релевантне фразе као што су ''циркулација мозгова, трошење мозгова.''
Ред 16:
== Подаци о одливу мозгова у Србији ==
Према подацима анкете за социолошка истраживања [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета у Београду]] о карактеристикама миграција 1994. и 1999. године, у периоду деведесетих на дуже време, и вероватно трајно, иселило се 5% укупног становништва, што је више него у ранијим деценијама. Према подацима добијених анкетом ИСФФ изразиту већину (91%) чине особе млађег и средњег узраста (мање од
== Референце ==
{{reflist|2}}
[[Категорија:Ljudska migracija]]
|