Цар Срба и Ромеја — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 6:
Када је Стефан Душан под неразјашњеним околностима умро [[1355]]. године, његов син Стефан Урош је понео титулу ''цара Срба и Грка'', али је ујак новог цара, [[Симеон Синиша Немањић|Синиша Урош]], оспорио његово право на пријесто, па сам себе прогласио ''царем Срба и Грка'' и са том је титулом владао [[Царство Симеона-Синише|државом]] са сједиштем у [[Тесалија|Тесалији]]. Након Синишине смрти, његов син [[Јован Урош]] је наставио користити ову титулу све док се није [[1370]]. године замонашио.
 
Титула се престаје користи [[1371]]. године када српска владарска династија [[Немањићи|Немањић]] нестаје. [[Вукашин Мрњавчевић]], српски великаш, понио је титулу ''краља Срба и Грка'', која је остала у употреби до смрти Вукашиновог сина [[Марко Краљевић|Марка]] 1395. године. [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртко I]] [[Бановина Босна|бан Босне]] се такође прогласио за краља и користио је титулу ''краљ Срба, Босне, Далмације, Хрватске и Приморја'', док је сама Србија остала под влашћу локалних великаша.
 
У народној књижевности кнез [[Лазар Хребељановић]] се понекад назива царем, иако ту титулу никада није носио.
 
== Извори ==
{{рефлистreflist|2}}
 
[[Категорија:Српско царство]]