Primum non nocere — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 5:
''Ne škoditi—primum non nocer'', kao princip, temelji se na visoko etičkim normama koje se odražava u Hipokratovom odnosu prema njegovim bolesnicima. Interes i dobrobit bolesnika za njega su bili prvenstveni i glavni ciljevi, tokom lekarskog rada, koje je on ugradio u osnovne tekovine humane medicinske prakse. Itorijski gledano može se reći da je velika Hipokratova zasluga što je svojim principima položio temelje medicinskoj etici koja je, gotovo neizmenjena, zadržala svoje značenje i svoje vrednosti, do današnjeg dana.·<ref>Marić, J. (1995): Medicinska etika. "SILMIR", Beograd.</ref>
Ovaj etički principi „ne nauditi ili ne činiti zlo“ formulisan je i u slavnoj Hipokratovoj zakletvi koja je na čelu njegovih dela i kojom su se zaklinjali i još se uvek zaklinju svi oni koji svoj radni i životni vek posvećuju lekarskom pozivu, mada po tom pitanju ima i suprotstavljenih stavovova.<ref>Hooker W. ''Physician and Patient.'' New York: Baker and Scribner,1847:219.</ref><ref>Sharpe VA, Faden AI. ''Medical harm. Historical, Conceptual, and Ethical Dimensions of Iatrogenic Illness.'' Cambridge, UK: Cambridge University Press, 1998:42.</ref>
Frankena (Wiliem Frankena) analizirajući u svojoj etici jednostranost ovog principa, zamenio je mesta i prvi princip stavio pod drugi: tako da je (moralna) norma prvog – ''ne činiti zlo, ne nauditi drugome'' – samo jedna od četiri hijerarhiski ustrojene norme koje čine principe dobročinstva: ostale tri su;
| |||