Дикција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{УФВ032015}} <big>'''Дикција'''</big> ({{jeз-lat|dictio}}-изговор) је начин говора-излагања,изражавања;начин и… |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{УФВ032015}}
<big>'''Дикција'''</big> ({{jeз-lat|dictio}}-изговор) је начин говора-излагања, изражавања; начин изговора [[Реч|речи]], [[Реченица|реченица]], [[Глас|гласова]] и [[Слог|слогова]] у говору, певању и декламацији; избор употреба и начин изговора речи.
==Елементи дикције==
Ред 12:
*[[Интонација]]
(ritmos-ток, кретање)
означава једнако, правилно смењивање елемената у неком кретању које има своје делове, целине. Ритам може бити брз, спор, испрекидан, монотон, динамичан...
Бржи ритам се примењује код саопштавања изненадних догађаја, динамичнијих емоција ([[Љутња|љутња]], огорченост, [[Радост|радост]] и сл.), а спорији ритам прати смирене информације, важније мисли и изјаве, емоције које изражавају слабост лица ([[Туга|туга]], [[Стид|стид]], [[Страх|страх]], [[Умор|умор]]...)
Брзина ритма зависи од дужине речи: краће речи имају бржи ритам, док дуже спорији.
(tempo-време)
означава време задржавања извесног звука у говору, музици, кретању уопште. Темпо говора обележава брзину којом се креће један говорни ток,излагање. Ово кретање може бити нормално, споро, испрекидано, брзо...Брзина се мери инструментом ([[Метроном|метрономом]]).
Темпо зависи од физиолошко-психичке одлике говорног лица ([[Темперамент|темперамент]]), природе и предмета излагања (узбудљиви доживљаји брже, описивање предмета спорије и сл.), саговорника-његове моћи схватања нашег излагања...
представља саставни део реченичне мелодије.
*граматички *логички *психолошки акценат Граматички акценат-правилно наглашавање слогова у речи и чување дужина. Логички акценат-истицање појединих речи које носе главну мисао. Психолошки акценат-истицање речи емоционално обојених. Овај прекид говора је неопходан, с једне стране, да би говорник повремено удахнуо ваздух, а с друге, пауза доприноси дубљем схватању и доживљавању говора. Обично се истичу три врсте паузе:
*граматичка *логичка *психолошка пауза Граматичка пауза означава прекид говорног ланца ради узимања ваздуха и остваривања одређене интонације. Логичка пауза се примењује у дужем излагању или читању, после строфа...Психолошка пауза има за циљ да створи одређени психолошки утисак ради потпунијег прихватања и доживљавања говора. [[Цезура]] је најкраћа пауза која дели стих на два дела и тако омогућава појаву [[Ритмички сигнал|ритмичких сигнала]]. ==== ''<big>''Melodija''</big>'' ====
Мелодија у говору настаје тонским кретањем речи и реченица по висини. Равну мелодију имају [[изјавна реченица|изјавне реченице]], узлазну мелодију [[упитна реченица|упитне реченице]], а силазну [[узвична реченица|узвичне реченице]].
Мелодијско кретање реченице назива се [[Каденца|каденцом]], а кретање дела сложене реченице као и набрајање, назива се полукаденцом.
==== ''<big>''Говорни регистри''</big>'' ====
Реч је о говорном апарату који располаже широким дијапазоном и по висини и по дубини. Говорна мелодија се дели на три регистра:
*средњи
*горњи
*доњи
Нормално кретање мелодије полази од средњег регистра и држи се тог нивоа као говорне осовине,док се даље таласа попут [[Амплитуда|амплитуде]] преко доњег и горњег регистра.
==== ''<big>''Интонација''</big>'' ====
Интонација је дизање и спуштање гласа да би се изразиле разне нијансе значења, ступњеви осећаја. Итонацију карактеришу два елемента:
кретање тона по висини и емотиван, лични став говорника према предмету говора.
Постоје више врста интонација:
===== Normalna =====
обичан, миран тон без посебних мисли и емоција
===== Експресивна =====
емоционална, ефективна
===== Интонација уметака=====
изражава уметнуте делове говора (речи, реченица)
===== Логична =====
нијанса мисли или расуђивање
===== Узлазна =====
тон расте, повишава се(питање и сл.)
===== Усклична интонација=====
веће повишење тона од причања, а ниже од питања
===== Опомињућа интонација=====
позив, подстицај, опомена.
== Дисање при говору ==
[[Дисање]] је спонтана физиолошка активност, без утицаја воље. У нормалним условима њена учесталост је око 20 пута у минути. При говору, брзина дисања се мења зависно од врсте и облика излагања (разговори, [[Проза|проза]] или [[Стих|стихови]]...). Зато говорно лице треба да се вежбама дисања оспособи за разне облике говора. У вежбању дисања препоручује се изговарање [[Сугласник|сугласника]] и краћих текстова, а потом и дужих.
Увежбано правилно дисање изванредно доприноси лепом говору, [[Читање|читању]] и [[Рецитовање|рецитовању]], а код почетника обезбеђује добру артикулацију гласова, особито сугласника у свим положајима.
== Види још ==
*[[Ортоепија|Ортоепија]]
*[[Акценат (лингвистика)|Акценат]]
*[[Артикулација (лингвистика)|Артикулација]]
*[[Техника даха]]
== Литература ==
Адам Стошић, Култура говора, (85-110 стр.)
| |||