Primum non nocere — разлика између измена

'''„Primum non nocere“ (prvo ne škoditi - latinski) ili koristiti ili barem ne nauditi ili ne činiti zlo''' ({{jez-gr|'''Μὴ βλάπτειν'''}}), jedno je od najstarijih etičkih principa antičke medicinske prakse koji je ustanovio HpokratHipokrat (oko 460. do oko 370. p. n. e.) sa ostrva Kosa.<ref>·Gillon, R. (1985): "Primum non nocere" Br. Med. J., 291, 130-131.</ref> Pored ovog principa na njega se nadovezuje još jedan Hipokratov stav ''priroda ozdravljuje, lekar leči''. I pored toga što je ovaj stav strogo individualističko i uključuje samo odnos lekar – pacijent i lekar – lekar, zanemarujući šire značenje zajednice, i danas ima svojih vrednost u medicinskoj etici.

''Ne škoditi—primum non nocer'', kao princip, temelji se na visoko etičkim normama koje se odražava u Hipokratovom odnosu prema njegovim bolesnicima. Interes i dobrobit bolesnika za njega su bili prvenstveni i glavni ciljevi, tokom lekarskog rada, koje je on ugradio u osnovne tekovine humane medicinske prakse. ItorijskiIstorijski gledano može se reći da je velika Hipokratova zasluga što je svojim principima položio temelje medicinskoj etici koja je, gotovo neizmenjena, zadržala svoje značenje i svoje vrednosti, do današnjeg dana.·<ref>Marić, J. (1995): Medicinska etika. "SILMIR", Beograd.</ref>

Ovaj etički principi „ne nauditi ili ne činiti zlo“ formulisan je i u slavnoj [[Хипократова заклетва|Hipokratovoj zakletvi]] koja je na čelu njegovih dela i kojom su se zaklinjali i još se uvek zaklinju svi oni koji svoj radni i životni vek posvećuju lekarskom pozivu, mada po tom pitanju ima i suprotstavljenih stavovova.<ref>Hooker W. ''Physician and Patient.'' New York: Baker and Scribner,1847:219.</ref><ref>Sharpe VA, Faden AI. ''Medical harm. Historical, Conceptual, and Ethical Dimensions of Iatrogenic Illness.'' Cambridge, UK: Cambridge University Press, 1998:42.</ref>